Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије (МЕФ)



MEF - Fakultet za 21. vek

ОбавештењаБлог

МЕФ
18. Јун 2017 / 12:33    542 Views  

Српски научници који су оставили печат

Иако сврстана међу земље „трећег света“, и финансијски лоше позиционирана у свету, Србија је ипак једна богата земља. Богатство се не огледа само у материјалном смислу већ и у духовном. Наша Србија је својевремено изнедрила блиставе умове који су задужили човечанство и који су дан-данас присутни захваљујући управо својим доприносима.  Најпознатији и најзаслужнији међу њима јесу свакако Никола Тесла, Милутин Миланковић, Михајло Пупин...

Никола Тесла (1856-1943) без сумње јесте наш најпознатији проналазач и научник. Мало је данас оних, ма где живели на земљи, који нису чули за његово име, или оних који не знају да наброје бар три изума овог великог проналазача, једног од најбољих на свету из области физике, електротехнике и радиотехнике. Много књига је написано о животу човека чије су идеје овај свет у толикој мери помериле у будућност. Сви се слажемо да је Тесла мислио далеко испред свог времена. Из данашњег угла тешко нам је чак и да замислимо какав би свет заиста био, и без колико бисмо тога, што сада узимамо здраво за готово, живели да није било њега. На његовим открићима сада почива модерни свет. Као научник је био и остао изузетно цењен, али је у приватном животу важио за ексцентрика, био је чудних навика и животног стила. Занимљиво је да Нобелову награду никада није добио, иако је десетак других људи добило „Нобела“ за његова открића. Тесла је био један од најплоднијих проналазача свих времена. Постоје тврдње да је за живота створио чак 700 патената, али је званично документовао само 275 у 25 земаља света. Неки од његових најзначајнијих изума су наизменична струја, Теслин трансформатор, индукциони мотор, радио-уређаји, даљинско управљање, електрично паљење за бензинске моторе и Икс-зраци. По његовом имену је такође названа и јединица за магнетну индукцију. После Теслине смрти много се нагађало о његовим тајним истраживањима које је он наводно спроводио, а да ли су то лажи или истине, можда никада нећемо сазнати. Иако је већину свог живота провео у Америци, никада није заборавио ко је и одакле долази. Чувена је његова изјава пре него што је кренуо за Америку: „У мени има нешто што може бити и обмана, као што често бива код младих и одушевљених људи. Али, ако будем срећан да остварим само неке од својих идеја, биће то доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дело једног Србина...

Место међу тројицом највећих српских научника заслужује и Милутин Миланковић (1879-1958). Упркос великом доприносу науци на светском нивоу, за Миланковића многи нису чули. Он је био грађевински инжењер, астроном, математичар и геофизичар. Утемељивач је модерне климатологије. Математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба. Објаснио је померање Земљиних полова и помоћу једначине одговорио зашто у Европи не постоје трагови ледених доба. Најзначајнија Миланковићева дела су о примени математичке теорије спровођења топлоте на проблеме космичке физике и Канон осунчавања Земње и његова примена на проблем ледених доба. Он је творац најпрецизнијег икада направљеног календара. Његов календар би требало да се коригује тек после 28000 година. Године 1923. прихваћен је на Свеправославном конгресу, али никада није заживео у стварности. Миланковићево име носе два кратера, један на Месецу и један на Марсу, као и један планетоид. Милутин Миланковић спада међу највеће светске научнике двадесетог века, што показују и бројна признања која су одана његовом делу, мада већином после његове смрти.

Михајло Пупин (1854-1935) један је од оних људи са веома занимљивим животом који има драмски обрт, од чувара говеда из села Идвора у Банату до светски признатог научника и професора. После нередовног и испрекиданог школовања у Србији и Чешкој, готово без новца напушта Европу и одлази у Њујорк. Савладавши енглески језик, а затим и латински и грчки који су му били потребни за полагање пријемног испита, уписује се на Универзитет Колумбија. Да би преживео, све време студирања радио је тешке физичке послове и давао часове другим студентима. Након завршетка студија добија америчко држављанство и стипендију на Кембриџу. После тога одлази у Берлин где стиче звање доктора наука и након доктората његова каријера иде само узлазном путањом. Године 1889. постаје професор на Универзитету Колумбија и ту остаје наредних 40 година. Објавио је око 70 научних чланака и изумео 34 патента. Дао је велики допринос у областима вишеструке телеграфије и телефоније, рентгенологије и електротехнике. Његово најважније откриће су Пупинови калемови, којима је решио проблем преноса телефонског сигнала на велике удаљености. Поред тога усавршио је начин снимања рентгенским зрацима који се и данас употребљава, а пронашао је и електрични пренос помоћу резонантних струјних кола који је своју примену нашао у радио везама. За време своје каријере добио је многа признања и награде. Био је почасни доктор на 16 универзитета, одликован је Едисоновом медаљом као и многим другим, а 1958. године установљено је одличје Медаља Михајла Пупина, која се додељује за допринос националним интересима САД. Михајло је био и успешан писац. Он је чак добио и Пулицерову награду 1924. године, а из његове аутобиографије се види да Србију никада није заборавио. Био је један од оснивача Српског народног савеза у Америци. 

Србија се и данас поноси својим величанственим умовима и свако од нас је пун себе када некоме представља своју земљу и има овакве научнике којима може да се похвали. Свако од нас је генијалан у нечему али као што је Ајнштајн рекао: „Ако судите риби по њеној способости да се попне на дрво, живеће цео свој живот верујући да је глупа.“ Сада је на нама да видимо у чему смо генијални... Једног дана можете баш Ви да будете тема о којој ће наша деца писати са поносом.

 

Зато пажљиво изаберимо своје усмерење!!!

Неда Николић


Повезане странице