Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије (МЕФ)

НаукаКако до квалитетнијег зивота

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ „КАКО ДО КВАЛИТЕТНИЈЕГ ЖИВОТА?“

Међународна научно стручна конференција под називом „Како до квалитетнијег живота?“ успешно је одржана на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије у Београду 12. маја 2016. године. Факултет је ову Конференцију организовао у сарадњи са Московском међународном високом школом бизниса из Русије (МИРБИС), Ледра колеџом са Кипра и Националном асоцијацијом удружења здравствених радника Србије.

У раду овог научног скупа, поред представника Факултета, учествовали су и бројни угледни стручњаци, експерти, истраживачи из научно образовних, државних институција, као и привредних субјеката из земље и региона, али и из Русије, Кипра и Белгије.

Конференција на којој је учествовало преко 100 аутора, са више од 70 радова, своје активности организовала је у три секције: 1. Значај здравља и здравственог система за квалитет живота; 2. Улога образовања, културе, уметности, ИТ сектора и еколошке свести у унапређењу квалитета живота и 3. Квалитетнији живот: запошљавање, безбедност и економско-привредни индикатори.

MEF fakultet - konferencija kako do kvalitetnijeg zivota

Унапређење квалитета живота

Циљ Конференције био је да се, у сарадњи са експертима из свих установа, таргетирају основни проблеми који нарушавају квалитет живота и да се заједничким напорима дође до креативних и иновативних, а пре свега функционалних решења за унапређење квалитета живота, као и да се понуде одговори на нека од питања:

Какви су услови живота данас и шта их отежава? Шта, као друштво, институције и појединци можемо учинити да их поправимо? Где се завршавају наша очекивања, а почиње наша одговорност? Који сегменти живота имају приоритет? Који су индикатори квалитета живота? Одакле почети и који су нам циљеви? Шта је квалитетан живот и како ћемо га достићи?

Тематске области

У фокусу Конференције било је трагање за научним одговорима на комплексно питање „Како до квалитетнијег живота“? Кроз изузетно занимљиву и узбудљиву комбинацију научних мишљења и достигнућа, стручних презентација, динамичних панела и интерактивних радионица, учесници скупа размотрили су ову тему из свих аспеката: етичког, антрополошког, филозофског, културолошког, духовног, економског, образовног.

Имајући у виду изузетно значајну тему која се бави квалитетом живота и њену свевременску актуелност, као и веома динамичан начин живота у савременом свету, јасно је да је за анализу ових важних појмова био потребан интердисциплинарни приступ. Из тог разлога главна тема Конференције обрађена је кроз следеће тематске области: Утицај образовања, науке и технологије на квалитет живота; Духовни и интелектуални живот:породица, култура, традиција; Здравство и брига о здрављу; Економски индикатори; Друштвени индикатори; Индикатори животне средине; Професионални живот: квалитет рада и услови рада; Безбедносни индикатори; Спорт и Туризам.

Хумана димензија квалитета живота

MEF fakultet - Prof. dr Branislav Jakic

Проф. др Бранислав Јакић, декан

Декан Факултета МЕФ проф. др Бранислав Јакић је у поздравном говору рекао: „Као што је познато, постоје општи рангови, односно критеријуми на основу којих се одређује индекс квалитета човековог живота у некој земљи, а основни су: трошкови живота, понуде у култури и могућности испуњења слободног времена, економија, екологија, слобода, здравље, инфраструктура, безбедност и ризик и клима. Резултати истраживања показују да је по наведеним критеријумима Србија у средини ранг-листе на којој се налази око 200 земаља света”.

Професор Јакић је истакао да наша садашњост и будућност промовишу квалитет живљења у којем хумана димензија квалитета добија пуни значај. „Такозвани 'БЕСТ' модел изврсности који дефинише изврсност и одрживи развој, интегрише биофизику и животну средину, економију, друштво и технику. Такав концепт указује да квалитет представља последњу шансу наше цивилизације за опстанак и одрживост на планети земљи“, оценио је професор Јакић.

Видео укључење из Русије и са Кипра

Иновативност, амбициозност, креативност, нове идеје, тимски дух, динамична атмосфера, ентузијазам учесника који су са посебним надахнућем презентовали своје радове − све је то ову Конференцију учинило посебном.

Квалитету Конференције допринело је и видео-укључење еминентних стручњака из Русије и са Кипра, који су својим излагањима оставили посебан утисак на присутне.

Јанос Хараламбидес, председник Савета Ледра колеџа, у свом излагању осврнуо се на значај безбедности у дигиталном окружењу и мере које свако друштво треба подузети , како би се на најефикаснији начин изборило са овим савременим cyber претњама.

MEF Fakultet - konferencija

Професор Екатарина Рудолфовна Бахањкова

Скупу је присуствовала професор Екатарина Рудолфовна Бахањкова која је поздравила присутне и путем видео укључења водила дискусије са предавачима са МИРБИС-а. Гнилозуб Никита Сергејевич је говорио о Контроли инвестиционог капитала као инструменту валутне и економске стабилности, док је Јарослав Соломатин своје излагање базирао на могућностима оснивања међународног финансијског центра у Москви.

Разлози, питања и одговори као покретачи идеје: „Како до квалитетнијег живота?“

MEF fakultet - konferencija 2016 - Miodrag Brzakovic

Проф. др Миодраг Брзаковић, председник Савета Факултета

У пленарном делу Конференције проф. др Миодраг Брзаковић је нагласио да је идеја о теми Конференције проистекла спонтано и наметнула се сама по себи, а тематске целине су настале као резултат препознавања индикатора квалитета живота , а самим тим и критеријума за оцену квалитета живота.

„Питање квалитета живота представља један концепт који захтева свеобухватан приступ укључујући појединца па све до целог друштва, а са циљем добијања одговора како сваки појединац да оствари своје циљеве које се односе на квалитет живота (а као што знамо из теорије система менаџмента, уколико нису у супротности са законом или штетни по члана или околину). Приступ концепту квалитета живота ослања се не само на индикаторе материјалног животног стандарда, већ и на различите субјективне факторе који утичу на људски живот“, истакао је између осталог професор Брзаковић.

Мере за смањење броја незапослених

MEF fakultet - konferencija 2016 - Sinisa Knezevic

Синиша Кнежевић, заменик директора Филијале за град Београд Националне службе за запошљавање

У пленарном делу Конференције скупу се обратио и Синиша Кнежевић, заменик директора Филијале за град Београд Националне службе за запошљавање. Кнежевић је у свом излагању под називом: „Национална служба за запошљавање–сервис за подршку младима на путу запослења, између осталог истакао да се у Националној служби предузимају финансијске и нефинансијске мере како би се смањио број од 106,975 незапослених, колико их тренутно има у Београду. Финансијске мере су: Програм за самозапошљавање, додељивање одређених средстава за покретање бизниса, Програм новог запошљавања и стручна пракса. Нефинансијске мере су: сајмови запошљавања као модел успостављања сарадње између понуде и потражње, клубови за тражење посла (ЏОБ) и обука за активно тражење посла. „Да би се успешно решавао проблем незапослености, неопходна су два кључна фактора:покретање привреде и усклађеност тржишта рада и образовања“, истакао је Синиша Кнежевић.

„Моћ питања, одговора и стварања“

MEF fakultet - konferencija 2016 - Tomislav Brzakovic

Проф. др Томислав Брзаковић

„Процес стицања мудрости започиње постављањем питања. Постављање питања је израз слободе. Често значи немирење са постојећим редом ствари. Ако би се сви помирили са постојећим редом ствари, то значи да би свет стао, не би имао ко више да га мења. Нестало би наде у боље сутра. Са нестанком наде, нестао би и смисао живота. Да би решили нагомилане проблеме у друштву и добили ваљане одговоре на многа важна питања потребан је нови, дубљи ниво размишљања. У тражењу одговора на питања од стратешке важности друштва, треба укључити шири круг људи и институција и тиме их мотивисати да буду посвећени остварењу заједничких циљева. Идеје покрећу промене. Људи са идејама мењају свет и чине га бољим местом за живот. Стварање нечег новог је креативност. Креативност је ментални процес који укључује посматрање, размишљање, експериментисање, посвећеност, маштање, отвореност за нова искуства, радозналост, постављање питања и давање одговора. Важну улогу у развоју креативности има образовање. Креативни појединци су и значајан чинилац друштвеног развоја па и опстанка друштва, па друштво које кочи креативност ради на властитом пропадању. Оспособљавање студената за креирање и реализацију идеја, а не само учење чињеница, требало би да постане стратешки циљ образовања“, део је излагања проф. Томислава Брзаковића на тему: ”Моћ питања, одговора и стварања“, које је привукло посебну пажњу присутних.

Очување благостања запослених

MEF Fakultet - konferencija 2016 - Doc. dr Hugo van Veghel

Доц. др Хуго ван Вегхел

Пажњу учесника привукла је и импресивна презентација доц. доктора Хуга ван Вегхела из Белгије, која је дала нову димензију целокупној атмосфери на Конференцији.

Презентација је обиловала занимљивим сликама стресних ситуација у којима се запослени свакодневно налазе, а које негативно утичу на њихов квалитет живота. Психолошка пресија којој су изложени запослени, смањење мотивације, губитак енергије, исцрпљивање, емоционална нестабилност, хронични умор, депресија, анксиозност, све су то последице лоше организације и недовољне подршке запосленима. Ограничени рокови, притисак времена, промене у организацији, ситуације су које доводе до смањења квалитета рада и пада продуктивности.

„Често се заборавља да је центар свега човек и да је највећи интерес компаније очување благостања запослених, јер стабилност запослених гарантује економски просперитет компаније“, нагласио је Хуго ван Вегхел.

Реални простори побољшања квалитета живота

MEF Fakultet - Prof. dr Novak Jaukovic

Проф. др Новак Јауковић

У свом излагању проф. др Новак Јауковић је истакао специфичност мултидисциплинарног карактера целокупне области квалитета живота, која је изразито захтевна и атрактивна. Он је нагласио да у свету постоје различити приступи квалитету живота који су у вези са културом народа. „За нас је битно идентификовати наше специфичности, сагледати реалне просторе у којима се може деловати, а самим тим и решавати реалне проблеме из ове широке области и на тај начин утицати на побољшање квалитета живота“, подвукао је професор Јауковић.

Побољшање квалитета живота доприноси напретку друштва

Успостављање стабилне економије засноване на знању могуће је остварити уз помоћ дефинисане националне политике у области образовања. Образовни систем треба да је оријентисан према политици тржишта рада и захтевима савременог концепта пословања. Како политика образовања не треба да буде само политика креирања људских ресурса, јер она чини и део укупне развојне политике једног друштва, привредни субјекти треба да буду кључни покретачи иновација, конкурентности и унапређења савременог образовног система, што ће неминовно довести до смањења стопе незапослености. Синергијским ефектом сарадње између образовног и привредног сектора могуће је остварити напредак друштва и економије засноване на знању, чиме ће се и квалитет живота значајно побољшати, један је од закључака Конференције.

Наш задатак у будућности је да на оваквим конференцијама и другим научним скуповима уравнотежимо разматрање технологија и човека, као јединог свесног и разумног бића. Иако је квалитет живота појединца индивидуална категорија, једно је сигурно: човек јесте и мора бити у средишту свега, личног живота, друштва у целини, а онда и корпорације у којој је запослен. Знање, креативност, умеће, искуство морамо користити на прави начин. У нашој земљи постоји огроман људски потенцијал који се мора каналисати у правом смеру, јер усавршавајући своју личност и побољшавајући квалитет живота доприносимо напретку друштва, истакнуто је у закључцима Конференције.

О проблемима се много говори, али се мало ради на њиховом решавању, наглашено је на овом скупу. Стога је Конференција била право место да се сва стваралачка енергија покрене и усмери ка проналажењу најадекватнијег начина за њихово решавање.

Присутност енергије студената Факултета МЕФ−аутора радова, вођених менторским искуством наших професора, посебно је значајна за успех како ове тако и будућих међународних конференција.