Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије (МЕФ)

ОбавештењаБлог

МЕФ
03. Март 2020 / 11:17    1678 Views  

ДИГИТАЛНЕ ВАЛУТЕ

Дигитална валута, криптовалута, дигитално злато, електронски новац? Пирамидална игра, финансијска превара или револуција?  Презадужени грађани, заробљени кредитима и дуговима крећу да се интересују за нове финансијске изазове. Изузетна популарност овог феномена је настала из три разлога: анонимност, ниска цена преноса, брзина/слобода трансфера. 

Многи верују да је данас криптовалута најпопуларнија инвестициона могућност. Поента је постати милионер од bitcoin  инвестиције уз нови начин трансакције. Основна идеја је да централне банке које контролишу новчане токове и комерцијалне банке које су нефлексибилне буду замењене blockchain технологијом која евидентира све трансакције између учесника. Платни промет може да се врши 24h што даје фантастичну покретљивост капиталу.

2009 су анонимни програмери под именом Satoshi Nakamoto представили идеју о виртуелној валути.

Овако конципирана мрежа је децентрализована што значи да нема надлежности над средствима и личним подацима. Суштина централизованог/класичног финансијског система је да нема двоструког трошења односно да постоји централни сервер који води евиденцију о балансима и трансакцијама што значи да постоји надлежност над средствима и личним подацима. У децентрализованом систему сви чланови мреже виде кретање и биланс сваког рачуна који је регистрован преко blockchain-а (регистар сваке трансакције).

Дакле, blockchain региструје све трансакције и сваки запис има сложену криптографију. Немогуће је променити податке у ланцу јер тиме ремете стање које се на њему налази. „Blockchain књига“ је примерак који поседује свако ко поседује неку криптовалуту, који се синхонизује сваког момента када се на мрежи промене подаци.

Bitcoin slika 1

Како се одређује цена криптовалуте? На основу понуде и тражње.

Тренутна цена је 8606 $.

Математички алгоритам одредио је да постоји 21 милион bitcoin-а.

На почетку његовог настанка сваких десет минута издавало се 25 BTC.
2009/2010 потрошенe су да се реше технички проблеми.

Јануар 2010. године 1 BTC = 0,01 $

Април 2011. године 1 BTC = 1 $

Јул 2011. године 1 BTC = 31 $

Јануар 2012. године 1 BTC = 2 $

Децембар 2012. године 1 BTC = 13 $

Април 2013. године 1 BTC = 266 $

Новембар 2013. године 1 BTC = 600 $

28. новембар 2013. 1 BTC = 19 099$

2011.година је тренутак када отпочиње револуција. Са 0,32 $ вредност bitcoin -a је порасла на 32 $. Затим је нагло пала на 2 $. Они који су у првом скоку продали одмах, добили су астрономске цифре, како то увек и буде у пирамидалним играма – први у ланцу увек добијају. 2012. године је отпочела вртоглава трка у електронском казину. 2013. године цена BTC је експлодирала у једном моменту на 1100 $. А потом је после изузетних скокова, опет дошло до пада вредности.

Bitcoin 1

Како се долази до bitcoin-а?

Као у руднику. Bitcoin мора да се открије – златник мора да се ископа. Како се ископава? Копање је на интернету, све је виртуелно и траје 24h. Која рударска опрема је потребна? Савршен софтвер и јак хардвер. Када откопате bitcoin морате са активиним налозима у банци да откупите тај битцоин по њеној актуелној вредности у том моменту. Рударење је најбитнији сегмент ове мреже.

Које су најчешће криптовалуте?

Bitcoin је криптовалута са којом је све започело и она је дигитално злато.

Litecoin је створена са намером да буде дигитално сребро.

Monero– криптовалута која нуди могућност приватних трансакција и једна је од најактивнијих.

NEM– криптовалута која подстиче потрошњу новчића како би се добили нови.

Шта је криптовалута?

Криптовалута је дигитални запис о вредностима забележен у дигиталним базама. Дакле, криптовалута је дигитални новац у дигиталном облику као средство дигиталне размене. Свака трансакција која се направи је дигитални запис. Дигитални новчаник има кључеве који се користе за улазак у on-line рачуне.

Bitcoin 3

Потражња за алтернативним валутама ће додатно порасти до 2030. године, како најављују истраживања. Процене су да ће дигиталне валуте заменити готовину. Нематеријализована средства за плаћење и анонимност утицаће да већи број људи дође до њих. Постоје три главна изазова са којима се сусрећемо: легитимитет и законски оквир, стабилност цена и глобалну доступност на платном тржишту. Главне претње су: зависност од електричне енергије, cyber напади и дигитални ратови. Паралелно у овом моменту, државе расправљају о увођењу националних дигиталних валута.

Интелигентна револуција је уздрмала и Србију. Криптовалута Републике Србије би се назвала ВИН, према древној Винчанској култури али са циљем да буде базирана на реалној економији – производња и промет робе и услуга где ће и даље вредност да буде еквивалентна злату.

Златна грозница лаког богаћења неће престати. Све већи број услужних делатности је одобрило плаћање у криптовалути: хотелске услуге, школарине, услужне продавцнице али и куповине карата за лет у космос.

Потрошачко друштво, пласирарање инстант система вредности, жеља младих генерација за брзим променама и зарадом, путовањима и куповином је савршено ”уклопљена” и испрограмирана уз ову најбржу трансакцију.

Развој технологије и вештачке интелигенције је евидентан, не може се зауставити. Интелигентна револуција је у току, треба искористити све њене предности или бар бити у току са истима. У супротном, неће нико успети да заустави глобалне токове који се понекад развију ”преко ноћи”.

Sanja Djurdjevic
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights