Шта све треба да знате пре одласка на факултет?

Могли бисмо сада да вам говоримо о томе да је ово прекретница у вашим животима, да је ово онај тренутак који ће одредити све будуће тренутке ваших каријера, добрим делом утицати и на ваш приватни живот. Могли бисмо вам говорити о томе да образован човек има могућност да ради оно што жели, да од тога живи, а да при томе шири своје видике, обогаћује свој дух и гради своју личност. Дакле, могли бисмо вам рећи да ће прави избор факултета од вас начинити стручњаке, светске људе у сваком смислу, да ће вам омогућити да радите оно што волите и у чему уживате.

Међутим, нећемо вам о томе говорити. Ви то знате. То знају и ваши родитељи. И ваши пријатељи. О томе вам сви говоре.

Оно што ваља да знате пре него што закорачите у академски свет јесте да је пред вама најбољи период у животу. Пред вама је живот који се, можда сада више него икада, живи пуним плућима. Пред вама су непрегледне могућности, идеје, креације. Пред вама су пријатељства, забаве, љубави.

Да, то је све постојало и до сада, али када постанете студент, то добија пуноћу, шире значење и нову димензију. Јер сада сте одрасли људи, самостални и самосвесни, а опет млади и у зениту снаге.

Наравно, предстоје вам сати и сати учења, много предавања, вежбе и вежбанке, семинарски радови и есеји, колоквијуми, задаци и испити. То је само природан процес, саставни део студирања, а када једном зароните у тај свет, сви задаци и сви испити су ваша свакодневница, уобичајене активности које делите са пријатељима и колегама. Заједно уз кафу учите, размењујете белешке, припремате испите. И не заборавите: професори су вам пријатељи. Мислите ли да је случајност што вас ословљавају са „колега“, што вам персирају? Професори су вам водичи, они вас усмеравају, а ви градите свој пут онако како ви желите.

Треба да знате да је одлазак на факултет прелазак у нову фазу живота, онај период када стварате, уживате и образујете се. То је доба савршеног баланса између безбрижности младости и самосталности зрелог доба. То је ваша шанса. За све!

Могли бисмо сада испунити странице и странице нашим причама, сећањима, доживљајима, могли бисмо евоцирати успомене, лепе и тешке тренутке, сећати се сваког професора, сваке шале на предавањима, сваке кафе у паузама. Ипак, нећемо. Ви ћете створити сопствене успомене, незаборавне, оне које трају цео живот, а које почињу овако: „Кад сам био студент...“.