Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије (МЕФ)

ОбавештењаБлог

МЕФ
16. Септембар 2019 / 17:09    2544 Views  

Вештине које факултет значе

Четврта година средње школе је период многих припрема и планирања. Поред матурског рада, припреме пријемног испита за факултет и праћења редовне школске наставе, потребно је да се размисли и о вештинама које треба надградити или стећи пре уписа на факултет. Можда нико о тим вештинама не говори толико детаљно колико је потребно. Реч је о врстама интелигенције које су веома користан алат а често буду и пресудне за решавање новонасталих околности или конфликтних ситуација.

Најчешћа дефиниција људске интелигенције је сналажљивост у новонасталим ситуацијама. Сама реч потиче из латинског – inteligere што значи разумети, схватити. Уобичајено је и да се као одраз нечије интелигенције наводи као вредност, међутим сам број није довољан одраз укупног потенцијала личности. За саме тестове којима се мери, специфично је да се мере само две врсте интелигенције – лингвистичка и логичко-математичка од укупно осам типова интелигенције колико је психологија као наука дефинисала. Тако да је најисправније причати о вишеструкој интелигенцији као навигацији за међуљудске односе јер класичан IQ тест није меродаван. Понекад високоинтелигентним особама, недостаје разумевање за туђе мотиве, емоције или за процену ситуације у пословању.

ЕМОЦИОНАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (EQ) се директно доводи у вези са успехом на факултету, успехом у доношењу одлука, успехом на послу. EQ представља способност разумевања и управљања емоцијама. Компоненте које дефинишу емоционалну интелигенцију су: 1. Самосвест – вештина праћења сопствених емоција -  препознавање везе између ствари које осећам и начина на који се понашам. 2. Саморегулација је блиско повезана са самосвешћу и подразумева управљање сопственим емоцијама. Управљање не подразумева потискивање и скривање него чекање правог момента и бирање правих речи за њихово испољавање. 3. Мотивација је кључна код EQ јер представља најздравију врсту подстрека да се амбиције и циљеви остваре. Мотивисане особе су склоне преузимању иницијативе.

СОЦИЈАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА је уско повезана са емоционалном и обухвата неколико међусобно повезаних вештина: друштвена прилагодљивост, добра самоконтрола, толеранција, добра комуникација и интеракција са другим људима. Две компоненте које дефинишу социјалну интелигенцију су: 1. Емпатија односно способност разумевања како се друга особа осећа. 2. Социјалне вештине – вербална и невербална комуникација, активно слушање друге особе, смиреност у интеракцији и разумевање саговорника. На ово се надовезује и културолошка освешћеност односно разумевање различитости и поштовање традиције и обичаја других народа. Често је битно ставити људе у контекст из ког потичу (вероисповест, националност, држава порекла) и на тај начин разумети како различито порекло и одрастање може да обликује понашање.

Вредност IQ-а апсолутно не значи ништа наспрам емоционалне и социјалне интелигенције. Истраживања су доказала да су ове две врсте интелигенције најпресудније за успех. Поред ових вештина, преко потребна вештина је фокусираност на постизање циљева и резултата. Више о значају фокуса прочитајте у оквиру теме Битност VS хитност.

Уколико има заинтересованих за ову тему у већој мери, препорука су три наслова књига истог аутора: Данијел Големан – „Емоционална интелигенција“, „Социјална интелигенција“, „Фокусираност“.

Sanja Djurdjevic
Сања Ђурђевић
дипл. социјални политиколог