Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије (МЕФ)

ОбавештењаБлог

МЕФ
16. Јануар 2019 / 15:00    3567 Views  

Возила без возача

ВБВ или возила без возача, мање познато али звучи примамљивије од било ког постојећег модела аутомобила. Развој роботике, аутоматике, технологије и даљинског управљања је крајње извесна судбина. Увођење овакве врсте самоуправљајућих возила је статистички проценењено као знатно безбедније. Предвиђа се да ће уследити пад саобраћајних удеса за 90% и да ће уједно бити 1 300 000 мање људских жртава у целом свету. Тренутне статистике указују да широм света у саобраћајним незгодама дневно погине 3.000 људи. У Србији је током 2017. живот изгубило 579 лица. Статистика се значајно смањила у односу на 1990. Када је тај број износио 1955. Али и даље је реч о изузетно високом броју настрадалих. Стратегија за безбедност саобраћаја 2015-2020 тврде да циљеви Стратегије нису испуњени и да је број жртава у 2016./2017. већи за 236 људи више него што је стратегијом било одређено као прелазни циљ. Ко је крив и да ли ће искључивањем људског фактора у процесу вожње статистика бити знатно другачија?

MEF Fakultet - Vozila bez vozaca 3

Први покушаји креирања возила без возача датирају из 1920. године. Прва проба обављена је у Њујорку уз помоћ два возила – прво возило имало је радио пријемник и антену на крову а друго емисиону станицу преко које је прво возило примало упутства. Озбиљнији помак учињен је 1994. када је возило компаније Daimer - Benc прешло растојање од 1000km возећи на отвореном путу.

2013. године, четири америчке државе су усвојиле закон којим се допушта употреба ових возила. Неке државе Европе планирају усвајање овог закона, док су Холандија, Немачка и Шпанија дозволиле су пробе на путевима. За сада најпознатији примери су: “Distronic plus” (Mercedes), Tesla и Waymo (Google). Поступак функционисања је следећи: возач бира одредиште, софтвер у возилу одређује путању и вожња може да стартује. Ротациони радар на крову возила скенира околину у домету од 60m и ствара 3D слику.

Реалан сцениро вожње на путевима диктира понашање возила с тим што је омогућен прелазак на управљање са возачем.

Са економске стране, предности ВБВ је смањење материјалне штете за око 190 милијарди долара, смањиће се трошкови радне снаге па ће доћи и до губитка послова у области транспорта, осигуравајућих друштава И сервиса за поправке возила. Такође, овај систем вожње одразиће се и на раст међуградског саобраћаја пошто ће се грађани имати тенденцију да се исељавају у приградска насеља тако да може доћи до повећање потрошње горива. Са друге стране ако се самоуправљајуће возило интегрише са механизмом електричног погона, онда такав систем може да се одрази на мање загађење околине.

MEF Fakultet - Vozila bez vozaca 4

У овом моменту цивилизације, засигурно ће постојати отпор возача који неће да се одрекну могућности управљања возила. Постојаће и проблем неизбежног судара у коме компијутер мора да одлучи шта је мањи ризик у тренутним околностима – удар у друго возило или скретање у страну уз довођење у ризик свих учесника у саобраћају – пешака, сопствених путника и другог возила. Потпуна аутономија ВБВ може да се прихвати након пређених милион километара на тестовима. За сада се возило категорише на основу пет нивоа – “ниво један” је вожња са возачем док “ниво пет” значи вожњу без возача.

MEF Fakultet - Vozila bez vozaca 2

Најважније питање у развоју самоуправљајућих аутомобила јесте њихово прецизно позиционирање у вожњи. Да би употреба оваквих возила у саобраћају била безбедна, неопоходно је да систем који одређује и контролише позицију аутомобила буде поуздан и прецизан. Коришћење ГПС технологије и камера на возилу има своја ограничења у практичној примени, попут физичких препрека, као што је вожња кроз тунеле, или лоших временских услова.. Магнети који би били уграђени у путеве стварали би неку врсту невидиљивог 'шинског система' за аутомобиле и осигурали би прецизно позиционирање возила. Због прецизнијег позиционирања возила, путеви и саобраћајне траке у будућности могли би да буду ужи него што је сада случај, што би допринело уштеди у изградњи путне инфраструцтуре, док би трошкови уградње магнета били највећа препрека.


ЗАНИМЉИВОСТ:

Електрична возила су толико тиха да су при малим брзинама нечујна за пешаке. Nissan је први који је увео вештачки звук аутомобила за електрична возила -Nissan Leaf модел, 2011. године. Произвођачи аутомобила су подстакнути 2014. године путем прописа ЕУ да повећају буку коју праве електрична возила. Бука је веома битна за све учеснике у саобраћају а посебно за визуелно хендикепиране особе, омогућавајући им да боље чују звук надолазећег возила.

Sanja Djurdjevic
Сања Ђурђевић
дипл. социјални политиколог