Практична настава на факултетима кључна за развој каријере

Да су практична знања одувек била примарно интересовање будућих студената, нема потребе понављати. Једно од главних питања средњошколаца је увек било: „Шта ће ми то у животу?“. Признајемо да је ово заиста добро питање. Покушаћемо да одговоримо на то колико је практична настава на факултету заиста важна за развој каријере студената и оних који ће то тек постати. Можда већ ове године?

Питање средњошколаца које смо мало пре поменули, заиста јесте кључ. Књиге су опширне, предавања су далеко од конкретних, а знања ретко практична. Како су мале шансе да ће се овакав систем наставе у средњим школама Србије скорије променити, одговорност је на факултетима да омогуће будућим бруцошима практична знања одмах, од самог почетка студија. Ево зашто.

Практична настава и радионице кључне за пажњу студената

Недавно смо помињали како је могуће заинтересовати студенте за градиво, на добром примеру професора математике, а да све што је потребно за овај подвиг јесте: ентузијазам професора и практични примери. Ипак, дужност је факултета да осавремењују свој курикулум, те да улажу средства у стварање практичног амбијента у ком ће студенти стећи појам о томе како је заиста применити знање. Прави пример за то су биле радионице вођења виртуелног предузећа на МЕФ факултету.

Ово нису само здраворазумске тврдње или тврдње базиране на жељама ученика и студената. Ово су закључци изведени из бројних научних студија које се баве дидактиком, методиком и педагогијом.

Наравно да увек постоје различите струје мишљења и много се расправљало о томе како најбоље допрети до ученика, али само једна ствар је у потпуности неоспорна. Практична примена знања остаје заувек!

Можемо знати сву доступну теорију о томе како се вози бицикл, али само окретање педала и држање равнотеже нас може заиста научити како то да изведемо.

Оно што је најважније од свега, јесте чињеница да бицикл никада не можете да заборавите да возите. Иста ствар је и са практичним образовањем, учењем и припремом за будући посао.

Баш као и када возите бицикл, па направите дужу паузу (узмимо да је ова пауза време које тече до добијања првог посла или покретања сопственог бизниса), можда ће вам бити потребно додатно време да се поново увежбате и повратите равнотежу. Ипак, знање стечено праксом је остало ту негде. Све што је потребно, јесте да се увежбате.

Без практичне наставе су студенти у заостатку на првом послу

Без знања стеченог на практичној настави, студенти остају ускраћени за лакше прилагођавање у свом новом (првом) радном окружењу. Они студенти који су похађали факултете са обиљем практичне наставе, дефинитивно имају стартну предност и брже напредују на будућем послу.

Шта више, најчешће је практична настава, радионице и тимски рад заслужан за добијање првог посла. Свако учествовање у радионицама формалног, у случају МЕФ-а, односно неформалног образовања јачају CV студента и могућност за запослење. О усавршавању личних вештина, способности и предузетничког духа за развој сопственог посла да и не говоримо.

Ево једног питања за средњошколце. Који бисте факултет пре изабрали:

• Факултет број 1: факултет који организује каријерно вођење својих студената и ступа у контакт са будућим послодавцима како би им омогућио брзо запослење, или
• Факултет број 2: факултет који не пружа адекватну практичну наставу студентима, а камоли могућност запошљења након студија?

Да, верујемо да је и твој договор Факултет број 1.

Још пар разлога зашто је практична настава корисна…

• Лакше усвајање практичних знања и сналажење на послу;
• Практична настава скраћује време потребно да проведете над књигом;
• Боље разумевање проблематике о којој се учи;
• Развијање личних особина, способности и вештина студената, као што је рецимо лидерство;
• Повезивање теорије са реалним ситуацијама у којима ће се студент наћи на послу;
• Предавања су занимљивија!
• Занимљивије = лакше;
• Практична настава оспособљава студенте за рад у тиму, а самим тим развија толерантност;

Одабир правог факултета = најважнија одлука будућих бруцоша

У реду, очекивано је да свака особа има сопствена интересовања и да се не може увек доћи до алтернативе за студирање. Многи средњошколци се одлучују за „старомодне“ факултете, јер просто немају другу опцију. Ово је обично случај са природно-техничким факултетима. Ипак, ови факултети су увек били пар корак испред факултета друштвених наука када је практична настава у питању. С тога им се застарелост методологије донекле може опростити. Управо зато неки друштвени факултети немају оправдање за не примењивање модерних метода, технологија и могућности доступних за савремену, практичну наставу. Управо ово је ствар која оспособљава студенте за даље, и чини их успешнијим током студија.

Оно што вас саветујемо, јесте да приликом одабира факултета, узмете у обзир начин на који ће се настава одвијати. Практична настава је можда преломни фактор за то, и она прави јасну разлику око тога који је факултет савремен и спреман за 21. век, а који још треба да ради на томе.