ПУТАЊЕ НЕБЕСКОГ КАМЕЊА
Метеори, метероиди, планетоиди, патуљасте планете, слободно лебдећа прашина… сва ова небеска тела сачињавају прстен између Марса и Јупитера. Сва та мала тела Сунчевог система називају се заједничким називом – астероиди - а перформансе су има различите. Први астероиди откривени су гледањем кроз телескоп. 1801. године откривено је тело названо Cerera (римска богиња плодности, житарица, брака). Затим је у наредних седам година, откривено још три такве планете, којима су дати називи такође према античким божанствима: Palada, Juniona, Vesta. Сва та откривања су текла споро до 1900. године све док се нису појавиле фото-плоче помоћу којих су прављени смимци.
Сваког дана у атмосфери Земље изгори стотине хиљада метеора. Кад падну на Земљу метеори се зови метероити. Сваког дана у атмосфери изгори стотине хиљада метеора. То су углавном мала тела, величине каменчића (јер их до момента до када падну на површину буду спржени проласком кроз Земљин омотач). Већина су камене структуре, неки су и металне.Постоји мишљење да су све промене на Земљи настале изазивањем утицаја небеских тела: метеора, комета, астероида.
Територију Србије су „задесила“ три метеорита до сада која се чувају у Природњачком музеју у Београду. Четврти је нестао за време Првог српског рата.
Први забележен метеор који је пао на територији Србије је сокобањски – 13.октобар 1877. у 14h. О овом догађају први је известио Јосиф Панчић. Најпрецизнији локалитет овог првог српског метеорита је између села Шарбановац, планине Девице и Сокобање. Највећи камен износио је 38kg, а распарчани делови су све укупно имали око 49kg. Дакле то је био камен укупне тежине до 80kg. Панчићево сведочанство о паду метеорита наводи да се та ужарена кугла видела на 60km од места пада. Народ је помислио да је та пуцњава нови удар Турака.
Јован Жујовић, значајан српски геолог, забележио је пад другог метеорита на територији Србији. Тачан локалитет је планина Јелица у близини Чачка. Термин који су сви упамтили јесте време ручка, такође у октобру. Тачан датум је 19. октобар. 1889. године. Димензије: дужине 8km и ширине 5km а распрашио се у тридесатак комада.
Метеорит који недостаје је пао у селу Драгачево, близу Гуче – 16. септембра 1891. године. Био је то камени метеорит, тежак око 2kg. Након нестанка метеора, током Првог српског рата, покренут је и кривични поступак од стране тадашњег управника, међутим никада није пронађен.
Димитровградски гвоздени метеорит је највећи и последњи метеорит пронађен у Србији. Откривен 1949., пречника 45cm, тежак је 100kg. У његовом саставу преовлађује гвожђе. Геолог Теодор Спасов је први констатовао да је у питању свемирски камен, а до тад су га мештани користили као грађевиснки материјал. Занимљиво за овај метерит је да се чува на четири места: 99,7kg се чува код нас у музеју, у Вашинготну – 219g, у Лондону 12g и у Сарајеву 8g.
Метеорско порекло COVID вируса…?
Постоји теорија да бактерије и вируси могу да опстану на метеорима. Објављени су и бројни научни радови на ову тему. Такође постоји струја научника која оспорава ову идеју јер тврди да нема довољан број доказа. Директор центра за астробиологију из Велике Британије недавно је указао на експлозију дела комете у североисточној Кини. Поменути директор, који је по звању астроном и математичар, трвди да се у унутрашњости метеорита нашле стотине билиона честица SARS-COV-19.
Астероиди су најбројнија небеска тела Сунчевог система, процењено је да има неколико милиона већих од 100m. Веће димензије астероида креирају кружни облик па се називају планетоиди. Између Марса и Јупитера је највећа концентрација. Неки астероиди секу и путању Земље и представљају потенцијалну претњу. Метеорити који падну на Земљу су заправо делови астероида који је растурен у међусобним сударима. Научници теже да проучавају комете јер њихов састав указује да оне садрже залеђене честице и гас из времена настанка Сунчевог система, када није постојао планетарни систем.
Најдужу традицију изучавања комета имају Кинези. Најстарији запис потиче из 613. године п.н.е.
Лансирање сонди са циљем истраживања небеских тела је актуелна од 1991. када је сонда „Galileo“ ушла у појас астероида. Од тада па закључно са 20. октобром 2020. , када је послата за сада последња сонда и механичка рука TAGSAM је обавила задатак скупивши довољну количину узорка са тла (60g то је и био планирани минимум)… чији се повратак очекује током 2021. а завршетак мисије 2023.
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
