Big data представља појам који означава скуп великих и сложених количина података. Ти сетови су ризнице великог броја информација које треба обрадити, карактерише их разноврсност формата. Суперрачунари оперишу с том великом количином података и то чине великом брзином. Задатак тих најбржих рачунара на свету подразумева пројектовање и реализацију процеса, а ти процеси су: претрага, анализа, груписање, визуализација….
Истраживачки рад и производња једног суперрачунара износи 100-250 милиона долара, одржавање енергетских потреба тог истог рачунара износи 6-7 милиона долара годишње. Суперарчунари обаваљају веома комплексе процесе. У стању су да великом брзином обраде изузетно велике количине података за кратко време. Потребе за овом врстом рачунара су у медицини, астрофизици, космологији, метеорологији, сеизмологији, за војне потребе али и за потребе комерцијалних компанија.
Најјачи супперачунари налазе се у САД, Јапану и Кини. У Србији први суперрачунар инсталиран је на Институтуту за физику, Универзитета у Београду 2014 године и носи име HP Paradox IV. Јапански рачунар Фугаку (добио име по Фуџи планини) која у преводу значи „врх свих врхова“. Основна намена Фугаку рачунара била је да проучава појаве у физици, космологији и хемији.
3V је ознака за велике податке (енгл. Volume, Variety, Velocity) или обим, различитост и брзина обраде података. 2001. су први пут идентификоване ове карактеристике. Недавно је додато још неколико слова V: Veracity, Value, Variability тј. Истинитост, Вредност и Променљивост
УПИС ЈЕ У ТОКУ / Сазнај све о процедури уписа и на време обезбеди своје место
У поређењу са људским мозгом то изгледа овако: људски мозак може да обави око 1000 операција у секунди (утрошак енергије је као рад једне сијалице) а то је 10 милиона пута спорије од рада суперрачунара. Такав начин обраде подразумева изузетну снагу што значи да се користе хиљаде сервера у исто време који расподељују обраду и функционишу као гроздаста архитектура.
УПИС ЈЕ У ТОКУ / Сазнај све о процедури уписа и на време обезбеди своје место
Различите струке имају корист од складиштења и обрађивања великих података. Медицинским истраживачима су ове врсте података корисне због дијагностификовања болести. Фирме које пружају финансијске услуге управљају ризичним пласманима новца. Транспортне компаније управљају ланцима снабдевања. Финансијски сектор анализира маркетиншке бенефите и управља инвестицијама ризика. Комуналне службе користе за праћење стања електричних мрежа.
УПИС ЈЕ У ТОКУ / Сазнај све о процедури уписа и на време обезбеди своје место
Групе великих података потичу из различитих извора: друштвених мрежа, пријава на интернету, базе података клијената, мобилних апликација, трансакционих система, објеката са уграђеном електроником, сензорима, софтверима… Сви прикупљени подаци се могу и међусобно умрежити, могу се оставити и у сировој форми или се могу припремити за даљу анализу…
Шта је основни циљ big data?
Свака индустрија има различиту корист од употребе великих података. Суштински, омогућава ефикасније укрштање података (прикупљених информација), затим боље профилисање потреба клијената а у складу са тим и побољшавање маркетинг стратегије као и допринос профитабилности.
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
