Систем треба да подстиче креативност, а не послушност.
Виртуелни музеј пружа могућност корисницима да уз помоћ најмодерније технологије eкрана истраже све о изложеним експонатима у аудио, видео и текстуалној форми.
Едукативни мобилни робот представља развојни алат за учење хардвера, софтвера, електронике, роботике, рачунарских мрежа и комуникације.
Креативност је спона која може да окупи све привредне гране и подигне их на виши ниво. Савремено доба подразумева тражење нових решења, фокусираних на економски раст и прогрес друштва.
У доба глобализације, технологија има тенденцију да одмени човека док се креативни сектор компанија труди да подстакне људски капитал. У тим условима креативност се јавља као способност решавања сложених проблема и стварања новог знања. То је, заправо, умеће мишљења, реаговања и деловања на високо иновативан и оригиналан начин. По правилу, креативност представља стварање нових идеја или комбиновање старих (већ постојећих) на јединствен начин. Такав приступ је претпоставка за иновацију.
Концепт економије знања засноване на информацијама доживео је еволуцију у виду КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ чији је главни улаз и излаз ИДЕЈА, а не капитал. Створена је креативна ера у којој данас живимо. Стандард је да се константно креира иновативан приступ, а потом и исто такво решење.
Креативност је процес који укључује генерисање нових идеја или концепата или нових асоцијација између постојећих идеја и концепата. Три битна услова за креативност:
Креативни процес се састоји од следећих пет фаза:
Динамика пословања је узнапредовала у корист брзине. Најновија филозофија је да велики више неће побеђивати мале.Сада ће брзи побеђивати споре.
Сваки поступак којим се трошкови производње смањују а повећава продуктивност или квалитет, унапређује систем пословања или пласман на тржишту јесте ИНОВАЦИЈА. Пораст конкурентности је кључна за развој предузетништва а у том процесу посебно важну улогу има иновација.
Преплитање КРЕАТИВНОСТИ И ИНОВАТИВНОСТИ се “одиграва” кроз ОРИГИНАЛНОСТ. ИНОВАЦИЈА представља само један али најбитнији део КРЕАТИВНОГ процеса. Финализација креативног циклуса је ИНОВАТИВАН производ.
Економија знања и идеја заменила је традиционалне концепте. Створена је тзв. креативна ера у којој данас живимо. Градови су креативни центри у којима се креира економски раст, највише захваљујући великом броју креативних људи који су одабрали да живе и раде у модерним урбаним срединама. Креативни градови су они који успевају да привуку и задрже таленте.
Класична економија заснована на функционалности неког производа је прошлост. У току културне глобализације јавила се и нова парадигма у економији а то је ЕКОНОМИЈА ИСКУСТВА као нови маркетиншки приступ који се фокусира на пружање искуства високе вредности за потрошача и високог профита за креатора тог истог искуства.
У економији искуства људи више не купују услугу, него искуство које им омогућава успомену и сензацију. Искуства нису ништа друго него догађаји који на специфичан начин ангажују појединца на апсолутно индивидуалном нивоу. Могућност “активирања” људи на индивидуалан начин изразито је значајно за креативност јер је она у могућности генерисати нечије емоције, вредности и визије, те релативно трајно може остати у нечијем сећању.
Концепт креативне економије се појавио као средство фокусирања пажње на улогу креативности у економији. Тако да, економски и културни развој нису одвојени и могу бити део већег процеса развоја.
Подизање продуктивности више није циљ којем се тежи.
Поента је побољшање квалитета економског раста кроз креативни капитал.
Глобализација и интернет су створили повећан темпо промена. То доноси комплексност. Такво окружење захтева од појединаца да препозна промене и реагује на њих. Од радника будућности очекује се да се прилагоде променљивом окружењу. Појединац мора да се адаптира тако што:
Анализира и идентификује нове услова, стекне нове вештина које ће му бити потребне.
Направи резервне планове и предвиди промене.
Разуме међусобну повезаности елемената у оквиру система.
За доживотно учење потребна је РАДОЗНАЛОСТ у вези са светом и како он функционише. Радозналост омогућава доживотно учење јер доприноси квалитету живота и интелектуалном капиталу земље.
Истраживачи су утврдили како структура мозга може да се промени. Постоји директан однос између количине искуства у комплексном окружењу и количини промене структури у мозгу.
Важно је и преузимање РИЗИКА - без којег не би било много открића, изума и учења.