Систем функционисања средње школе и факултета је веома различит. Почевши од терминологије која се користи, обавезе слушања предавања, начина провере знања. Многи студенти, поред ових директно везаних промена, подносе и неке животне промене, попут мењања места становања, започињање самосталног живота и многе друге. Због важности почетног периода студирања, неопходно је да се успешно адаптирате на новонаcтале услове. Није лако променити навике које сте имали претходних 12 година, а упис на факултет је већ неколико месеци након завршетка средње школе. Да ли је ово довољно врeмена да се стекне утисак о реалности и преиспитају могућности и жеље? Ово је често питање о коме се полемише годинама уназад.

Овај блог има за циљ да вам скрене пажњу на ову тему пре него што овакву адаптацију и сами осетите на својој кожи. У наставку ћемо набројати које су то основне разлике које се примећују између два момента која су веома блиска, четврте године средње школе и почетка студирања основних студија.

1. Разлика у терминологији

Више не постоје часови, сада имате предавања и вежбе. Тестове, контролне вежбе и писмене задатке су заменили колоквијуми и испити. Саставе су заменили семинарски радови и елаборати, а домаће задатке, пројектни радови и предиспитне обавезе. Више немате полугодишта, већ имате семестре. У зависности од факултета и усмерења које сте изабрали, бићете упознати са још много терминологије студирања.

2. Разлика у одржавању наставе

Док је у средњој школи присуство на настави обавезно, на факултетима углавном није. Предмети су претежно подељени на предавања и вежбе. У школи је увек један професор задужен за цео предмет, док на факултету обично имате и прoфесоре и асистенте.

Начин коминикације је доста формалнији када је у питању факултет. Професори вас називају колегама и углавном вам персирају. Нема пуно простора за појединачну комуникацију између одређеног студента и професора. Углавном се за већину питања професору обраћате путем мејла или заказујете консултације у тачно одређеном термину, након чега одлазите код професора у кабинет.

3. Разлика у начину вредновања знања

Оцене се не крећу више од 1 до 5, већ од 6 до 10, и свака оцена значи положен испит. Оцена 5 означава да је полагање било неуспешно. Оцењивање се обично врши након обрађеног целокупног градива једног предмета, на крају семестра или након одслушаног дела градива, уколико је тако осмишљен предмет.

Полагања испита су организована у роковима којих има најчешће шест. Сваки пут када желите да изађете на неки испит, морате то и пријавити на системски начин, међутим, појављивање на испиту који сте пријавили није неопходно. Сваки покушај полагања испита се евидентира.

Приметићете да вам студирање пружа већу слободу и самосталност, али зато сами сносите одговорност приликом доношења било које своје одлуке, а свака погрешна одлука носи и своје последице.

Надамо се да смо вам бар мало приближили студентску терминологију. Уколико желите да прочитате савете искусних студената, прочитајте наш претходни блог који је управо на тему: “Како бих спремала испите када бих поново била студент основних студија.”