АСЕРТИВНА КОМУНИКАЦИЈА
АСЕРТИВНОСТ је изражавање мисли, осећања и уверења на директан, јасан и друштвено пожељан начин уз уважавање права других људи. Асертивност је став а потом и начин на који изражавате своја осећања, затражите оно што желите и јасно кажете „Не“ када нешто не желите.
Бити асертиван значи постатати свестан себе и спознати сопствене жеље уз поштовање истог тог права када је друга особа у питању. Ова спознаја почива на идеји да је ваше право да затражите оно што желите. Ви поштујете себе и своје потребе, једнако као друге особе и њихове потребе. Уз такву освешћеност морате умети то да саопштите на културан начин.
Кључ успешне комуникације са децом у адолесцентском добу је да се овај метода примени. Такође, битно је да децу учите оваквом моделу комуникације на чему ће вам кад дође време бити веома захвални.
РАЗВИЈАЊЕ АСЕРТИВНИХ РЕЧЕНИЦА ЈЕ ПРВИ КОРАК.
ОСНОВНА ПРАВИЛА СУ:
1. Будите јасни и имајте један захтев
2. Изнесите молбу а не захтев или наредбу
3. Директност у изражавању али уз учтивост и љубазност
4. Употребљавајте „Ја изјаве“ у облику: Волео/ла бих, Желим, Значило би ми…
5. Веома је важно да избегавате да употребљавате „Ти изјаве“ у тренутку када износите молбу.
6. Немојте се извињавати због сопствених жеља
7. Поштујте права и достојанство друге особе
КАДА СЕ СУПРОТСТАВЉАТЕ, ВИ СЕ СУПРОТСТАВЉАТЕ ПРОТИВ ТАЧНО ОДРЕЂЕНОГ ПОНАШАЊА А НЕ ПРОТИВ ЛИЧНОСТИ ДЕТЕТА.
Пример
Ти си неодговоран што ме не назовеш и кажеш да ћеш каснити! Никад се нећеш променити!
Имам проблем ако ме не позовеш и не кажеш да ћеш каснити.
Када би променио/ла то понашање, олакшало би ми да још боље испланирам своје време.
Када се НЕ износи оптужба на рачун личности НЕГО на рачун понашања онда нема конфликта. Период адолесценције носи бунт и револт. Разумна комуникација у којој се практикују „Ја изјаве“ уместо „Ти оптужби“ је много успешнија формула. Уједно кроз овакав вид комуникације, обучавате дете да буде асертивно. Тренинг асертивности представља искуствени вид учења. Ова пракса ће постати нормалност а онда ће свако понашање бити лакше исправити и са дететом се боље разумети.
Листа личних права:
Имам право да тражим оно што желим.
Имам право да доносим одлуке на основу својих осећања.
Имам право да се према мени односе с поштовањем.
Имам право на своје потребе и жеље које ће други поштовати.
Имам право да не будем окружен/а људима који ме вређају и злостављају.
Имам право на потребу за сопственим простором и временом за себе.
Имам право да кажем: Не знам.
Имам право да кажем НЕ на молбе или захтеве које не могу да испуним.
Имам право да изразим сва своја осећања, позитивна или негативна.
Имам право да се предомислим.
Имам право на систем сопствених вредности и стандарда.
Имам право да кажем НЕ за било шта на шта нисам спреман/а, што ми се не чини безбедним или што угрожава моје вредности.
Имам право да одредим сопствене приоритете.
Имам право да не будем одговоран/а за туђа понашања, поступке, осећања или проблеме.
Имам право да се наљутим на некога кога волим.
Имам право да будем уплашен/а и да кажем: „Ја се бојим.“
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights