Лидерске вештине актуелних студената / Да ли су садашње младе генерације способне да буду лидери будућности?
Савремено доба донело је многе психолошке стимулансе али и демотиваторе који су утицали на формирање две карактеристичне особине младих људи средњошколског узраста: вишак самопоуздања и мањак самопоуздања. Обе крајности су лош ослонац за даљи развој личности али су исто тако често само тренутни пратиоци формирања карактера. У модерно доба, постоји и појава лажног самопоуздања чији су носиоци подједнако и млађе и старије генерације и тај облик понашања и није тако лако променљива особина. Лажно самопоуздање подразумева да особа зна које су праве вредности које људи цене и онда се у складу са њима представља. Потенцира презентовање у пожељним оквирима и тиме убира поене околине. Тачно се знају границе презентовања позитивних карактеристика, након којих се „убаци“ нека шала на сопствени рачун или оправда неко понашање због ранијих активности. („Ја сам као штребер, читам све што ме занима и волим све информације студиозно да проверавам, то ми је навика од кад сам се као дете бавио/ла истраживачким новинарством у основној школи.“) Иако бављење новинарством у основној школи може бити корисно и занимљиво за стицање различитих вештина, потреба да се то искуство доводи са неком садашњом особином је и више него сувишна. Такође битна карактеристика ове особине је да се жеља за истицањем најчешће јавља наспрам потпуних или делимичних странаца или особе са којима проведемо нешто дуже/чешће време али су ипак странци – апотекарка, продавачица, таксиста… Дакле, особе са којим проведемо релативно кратко време и можда их ни нећемо опет срести али постоји жеља да се остави добар утисак. То је карактеристика лажног самопоуздања.
Међутим, овај модел понашања се показао као веома делотворан на разговорима за посао. Млади људи пуни амбиција и ентузијазма који су овладали основним комуникационим вештинама, одлично знају да се представе послодавцима. Такав приступ, често остави позитиван утисак и грешка послодавца је што се често усресреди на самопоуздање а не на реалне вештине. Потом, особа верујући да може да савлада све пословне процесе, прави баналне пропусте.
Превише ослањање на харизму уместо на одмереност ствара атмосферу нарцисоидности међу младим лидерима. Опет и нарцисоидност може имати две стране – реална и она која само тако делује а кад се дубље анализира то може бити несигурност узрокована суштинским незнањем и пропустима у образовању или немогућност да се адаптира на модерно пословање.
На основу података прикупљених током различитих истраживања широм света, то су разлози што се понављају грешке и бирају погрешни људи. У складу са тим сазнањем, постоје три кључна корака у прекидању тог циклуса који је завладао:
- Трагање за особинама које реално чине доброг лидера: стручност, комуникација с људима, рационалност, свесност, интегритет, радозналост и жеља за учењем. Све особине које су укратко презентују на разговору за посао треба да буду заиста реалне особине личности а не само научен концепт ради презентовања послодавцу.
- Сумња у сопствене инстикте – Истраживање реалних чињеница, попут праћења резултата, анализе података на стручном, академском нивоу. Извођење аргументованих закључака у складу са облашћу за коју је особа образована. Од особе стручне за економску област се не очекује да предвиђа развој софтвера на начин на који то чини ИТ стручњак.
- Грешка је усресредити се на род/пол уместо на таленат и вршити поделу занимања на основу стереотипа – разматрање да ли је жена или мушкарац способнији/а за неки посао. Решење није у женама него у пружању једнаких могућност и за мушкарце и за жене.
Савет је следећи: Уозбиљити процену младих талената и потенцијала од стране послодаваца. Младим лидерима се саветује да усмере озбиљан труд и рад да постану стручни у једној конкретној области. Образовање данас више него икад подразумева да владате вештинама за 21. век као и да се константно усавршавате у стручној области.
