МИЛЕНИЈАЛЦИ И ПОСТ МИЛЕНИЈАЛЦИ
Све нове генерације претрпе етикетирање старијих: да су лењи, безобзирни, неваспитани, бахати. Какви су заиста? Зашто све(т) виде другачије?
Генерација Z / Пост Миленијалци (1990 – 2010)
Разговарају кроз скраћене текстуалне форме и са фотографијама и видео садржајем са ограниченом роком видљивости: бирају друштвене мреже које објаве чувају само 24 сата – Instagram Story i Snapchat. Све што их занима нађу на интернету, који се за њих подразумева. Немају потребу за записивањем, меморисањем података, за складиштењем непотребних информација… када све имају доступно „на клик“.
Миленијалци (1980 – 1996)
Bеома одлучно изјашњавају да желе посао који има смисла (75%), који их развија, желе транспарентне односе са колегама и честе повратне информације. У супротном, брзо напуштају компаније. Они не желе да буду вођени на ауторитаран начин. Преко 60% њих каже да више цене да раде за фирму која показује друштвену одговорност. Нису уопште лењи, већ воле флексибилно радно време и да сами организују обавезе. Сваки трећи планира да има сопствени бизнис, „када за то дође моменат“. Међутим, 80% сматра да не треба да буду доступни за послодавца ван радног времена, петком поподне и викендом. Од партнера очекују: поузданост, оданост, духовитост, осећај за романтику - вредности које су одувек на цени. Обожавају путовања и истраживања нових локација и осећају да је цео свет њихов дом.
Миленијалци и Пост-миленијалци имају доста заједничких особина. Те две групе младих генерација су подстакнуте многобројним приликама за само-промоцију и поставља се питање да ли су заиста постали генерација ЈА? Да ли је генерација МИ у потпуности превазиђена, иако је више него икада потребна хуманост?!
Дакле, овај моменат у универзуму креира појединце који су самосвесни да им припада све што могу да замисле. Не држи их место, желе динамику и свакодневну авантуру. Просек задржавања на пословним позицијама је две до три године.
Дефинитивно је да су млади научили један изузетан задатак:
„Самопоштовање пре свега!“
Иако систем пречесто нуди прилике које би то самопоштовање урушило, млади су веома вешти да тада једноставно оду или да прво „полуде“, изборе се са непријатностима, науче лекцију, стекну самопоштовање које никад до тад нису имали и опет оду.
Културни трендови подстичу младе да себе виде као надарене и вредне дивљења. Док насупрот њима постоје и они који тај ниво самопоуздања нису постигли па су изузетно депресивни, несигурни, повучени. Обе крајности су проблем. Решења је много, али приступ Миленијалцима и Генерацији Z, којe су склоне оваквом моделу понашања, мора да се мења. Потребни су им лидери који их подстичу у развоју, који их не омаловажавају, који су им “life couch”.
Технологија је искреирала нову културу, и у исто време подстакла и нарцизам и завист. Такође, утицала је да стандарди не буду исти и да се константно прижељкује даље и више и одмах. Такав модел може да подстакне и остваривање… али такође може да подстакне и неморал ради остварења. Оно што је дефинитивно заједничко за Миленијалце и Генерацију Z јесте СЛОБОДА, као највиша вредност. Обе генерације желе остварење и каријеру и успех али пре свега желе слободу. Tај терен је веома „клизав“. Танка је граница између слободе и анархије. Зато су данашње генерације пред највећим изазовом да помире свој напредни ментални склоп и уклопе га у систем који се мења лаганијим темпом.
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
