САЈБЕРПСИХОЛОГИЈА
Ментално здравље је изузетно значајна тема и одговорност је свих чланова друштва, а не само стручњака. 20% деце и адолесцената широм света имају менталне сметње или проблеме (према подацима Светске здравствене организације).
Савремено доба донело је и неке нове врсте поремећаја или зависности и потребно је знати препознати такве појаве. Поремећаји личности нису болест него реакција на неприлагођеност, стресне ситуације у окружењу или одговор на рана животна искуства (детињство) а може бити и недовољна брига или незнање родитеља. Најбитније је да је могуће кориговати та понашања.
Омладини је омогућено и да буде најугроженија и да има веће могућности избора захваљујући доступности технологије. Очигледно је да данас живимо на више нивоа свести и опажања: физичком доживљају и виртуелном извору опажања. Тиме што непрестано крстаримо између свог реалног окружења и виртуелног простора настају разни утицаји на перцепцију и памћење. Мења нам се осећај за време и простор. Утиче на наш идентитет, на наше мишљење и понашање. Шта се дешава с нама, нашом пажњом, осећањима и поступцима? Настају: поремећај пажње, брзо заборављање, нове врсте воајеризма, илузију заједништва, виртуелни осећај слободе и повезаности.
У наставку следе корисне информације и симптоми о могућим менталним поремећајима код особе модерног доба:
COMPULSIVE INTERNET USE или iПоремећај - зависност од интернета је ишчекивање пријатности и позитивних реакција на друштвеним мрежама, проверавање нотификације сваких 10-ак минута. 80% уз себе има телефон нон-стоп, 35% проверава Facebook сваких 10 мин.
Жеља да се непрестано буде на мрежи подразумева: губитак контроле, преоптерећеност, лутање пажње и неусредсређеност, одвраћање пажње од оног што је суштинско и важно, осећај залуталости у виртуелном лавиринту, или страх да нешто пропуштамо.
Понашање особе: неповерење, узнемиреност, лењост, изолација, недостатак самопоуздања и само-дисциплине, недостатак организације, страх, промене расположења, одуговлачење. Физички: главобоља, несаница, лоша исхрана, лоша лична хигијена, бол у врату.
Савет: Користити апликацију за контролисању употребу интернета или апликација који се инсталира као нека врста подсетника. Разговор са блиским чланом породице или стручним лицем је увек добро решење.
BURNOUT или Синдром изгарања – стање психичке и емоционалне исцрпљености због неусклађених амбиција, могућности, циљева и претрпаности задацима због чега особа постаје изложена хроничном стресу.
Савет: за почетак разговор са стручним лицем или чланом породице а потом и адекватна промена модела понашања.
ПОРЕМЕЋАЈ ПАЖЊЕ – стручно називан Attention-deficit/ hyperactivity disorder
(ADHD/ADD) У оба случаја изражена је непажња ка стварима које им нису занимљиве и избегавају улагање већег напора док са друге стране усмеравају пажњу само на ствари које су им занимљиве. Поремећај пажње је широко распрострањен и након адолесценције. Уз ову појаву карактеристично је и брзо заборављање. Мултитаскинг епидемија је обузела све узрасте и узроковала да се особа све теже фокусира на један задатак.
ИНТЕРНЕТ МИНХАУЗЕН СИНДРОМ – назив је добило по барону Карлу Фридриху Минхаузену који је након рата Русије и Турске дошао у Немачку и препричавао фантастичне доживљаје које је измишљао. Важи за највећег лажова икада и уједно као синоним за лагање – баронисање. Минхаузеновац је особа која се претвара да је болесна или намерно изазива симптоме болести и пренаглашава их. Често тврде да осећају снажан бол у грудима, мучнину у стомаку и желуцу и гушење или виде непостојеће ствари а обичне снове препричавају као предсказања или јављање Богa. Руководе се искључиво циљем да привуку пажњу. Такође је карактеристично да имају добро медицинско знање па да све симптоме умеју да објасне веома стручно. Симптоми се испољавају у присуству других људи. Улога болесника обезбеђује им пажњу за којом чезну.
МИНХАУЗЕНОВАЦ НА ИНТЕРНЕТУ - поремећај особе која се придружује групама за подршку особама које имају озбиљне здравствене тегобе. дели искуства која су већа и тежа од свих других, детаљно их описује, готово стручном терминологијом, износи невероватне исходе болести и претендује да његов случај буде најгора верзија болести о којој се полемише. Минхаузен синдром треба разликовати од хипохондрије и малингеринга. Хипохондрија је изузетан страх од симптома умора, знојења или блажих болова и тумачење да су то симптоми озбиљне болести. Малингеринг је симулација болести како би се обезбедила материјална корист или избегла обавеза.
Cyberspace је виртуелни простор у коме се одвија комуникација путем компјутера, преко интернета. Данас је овај простор постао идеално место за самоприказивање и креирање сценарија у каквом желимо да учествујемо. Реалан – физички свет је понекад онакав какав не прија или какав не желимо. Док је живот на друштвеним мрежама нешто између маште и стварности. Најбитније за сваког сајбернаута је да разликује илузију од стварности, да буде опрезан и да константно поставља себи питања: Како опседнутост може да изманипулише? Зашто друштвене мреже стварају илузију заједништва? Зашто интернет доводи и до зависности и до лошег расположења? Како се догађа растрзаност између реалног и виртуелног? Да ли су сви постали нека нова врста воајера на интернету?
Од интернета не можемо да побегнемо, неопходан је. Али само од нас зависи да ли ћемо уз интернет побећи од себе. Зато постављајте себи питања и не будите пасивни него активни учесници у свему што вас окружује.
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
