Последице пандемије Корона вируса су многобројне, а многих још увек нисмо свесни. Када су у питању последице на системе образовања, многе су већ видљиве и предвиђене од стране стручњака. Поред многобројних негативних последица, назиру се и нека унапређења која су убрзана појавом пандемије јер су многи системи, попут образовног, морали хитно да се прилагоде непредвиђеној ситуацији. Систем образовања сваке земље, ма колико она била неразвијена, мора је бити на брз и ефикасан начин прилагођен новонасталим условима. У комфорним околностима, овај процес би трајао годинама када су у питању земље попут Србије. Ово се може тумачити као повољна промена, међутим треба сагледати колико је добро примењена замисао online наставе у пракси.

Настава на даљину је посебан облик образовно-васпитног рада којим ученици стичу средње образовање на начин који обезбеђује остваривање прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа, односно стандарда квалификације, тако што програм наставе и учења у целини и/или један део остварују коришћењем савремене информационо-комуникационе технологије за учење, без непосредног боравка у школи односно другим местима у којима се уобичајено реализује практична настава или вежбе.

С обзиром на то да online праћење наставе може имати велике пропусте јер је много мање контролисан начин наставе у односу на традиционалан боравак у школи, саме последице зависе од индивидуе до индивидуе. Уколико је неки ученик стекао одговорност и постао дисциплинован пре овог момента, несумњиво му online настава није шкодила, напротив, имао је корист од тога, научио је да се прилагоди новонасталим и изненадним ситуацијама, научио је да се снађе на новим комплексним online платформама са којима би се сусрео можда тек након ступања у радни однос. Међутим, поставља се питање да ли су ученици у већини случајева били спремни да одоле оволиком степену слободе на који нису били навикнути од почетка школовања?

Не постоји прецизан одговор на ово питање. Неке последице и промене су видљиве већ сада, а неке можда нису још увек. У наставку смо набројали одређене специфичности које су професори приметили код студената који су неким делом пратили online наставу у средњој школи и дали смо предлоге за превазилажење одређених потенцијалних проблема.

1. Мањак концентрације

Ово је проблем који се све више среће код млађих генерација. Сматра се да проистиче из околности одрастања. Како смо све више окружени виртуелном стварности, људи се све више навикавају на брзе промене. Оно држи пажњу данас је динамичан, брз садржај. Овај проблем је додатно убрзала online настава у средњој школи, где ученици више нису били у обавези да уживо слушају предавања у реалном времену, већ су преслушавали снимке које су могли кад год да паузирају или убрзају, односно да прилагоде фокусу своје пажње. Када је у питању концентрација на одређену активност, веома је битно да будете у складу са собом, односно да не запостављате остале делове свог живота и својих интересовања. Уколико дозволите да будете незадовољни неким сегментом, то може утицати на концентрацију приликом учења, праћења предавања,... Препоручујемо физичку активност, јер се показало да је баланс између физичког и интелектуалног тренинга најефикаснији пут до добрих резултата. Проверите, можда управо факултет који планирате да упишете обезбеђује и друге ваннаставне активности попут креативних радионица, спортских ангажовања или других занимљивих активности.

Долазите одморни на предавања, јер је то можда и кључни фактор концентрације. Записујте белешке, јер ако се „упослите“ биће вам интересантније од пасивног слушања. Пратите временску пролазност и запитајте се на сваких 15 минута да ли сте довољно фокусирани. Не заборавите, сваки минут ваше пажње на предавању скраћује време самосталног савладавања градива.

2. Монотоност

Проблем монотоности је уско повезан са претходним проблемом. Као што смо већ поменули, окружени смо брзим и динамичним садржајем који конзумирамо из минута у минут сваки дан и који је постао наша свакодневица. Наш савет је да приликом учења што пре пронађете методе који вама одговара и који вам држи пажњу. Будите креативни, направите динамику приликом процеса учења. Правите краће, али чешће паузе. Издвајајте битне ствари у свеску. Користите маркере у боји. Пробајте да снимите најбитније делове градива док их читате и преслушавајте их док се бавите неким другим активностима. Нађите друштво за учење. Тако можете међусобно једни другима објашњавати лекције и самим тим направити процес учења веома динамичним. Такође, пробајте да учите неколико различитих предмета у једном дану у једнаким временским интервалима, свакако је динамичније од тога да посветите цео дан једном истом садржају, а и брже ће вам проћи време. У превазилажењу монотоности вам може помоћи и сам факултет, уколико поседује савремену технологију и начине за преношење знања, попут smart слушаоница.

3. Мотивација

Веома је битно да приликом процеса учења будете свесни шта је ваш крајњи циљ и због чега сте уписали одабран факултет. Ово се често заборави јер је процес студирања дуготрајан и резултати онога чему се тренутно посвећујемо нису брзо видљиви. Из тог разлога је битно да подсетите себе с времена на време шта је ваш крајњи циљ. Није лоше да поред подсећања на крајњи циљ направите себи мање циљеве које желите да достигнете или мотивишете себе неким „наградама“ које нису везане за ваш крајњи циљ, али ће свакако позитивно деловати на вашу заинтересованост да ефектно и ефикасно одрадите своје обавезе.