У суботу 26. новембра 2022. одржана је теренска настава за групу студената 4. године у оквиру предмета Менаџмент у туризму и Стратегијски менаџмент. У пратњи асистента MSc Предрага Тодорова студенти су започели дводелну теренску наставу разгледањем комплекса Београдске тврђаве као једну од најважнијих туристичких атракција Београда.
Интерпретативна тура коју је водио др Бранислав Работић, лиценцирани туристички водич и професор у пензији, започела је са Малог Калемегдана, испред павиљона Цвијета Зузорић, затим је настављена разгледањем артиљеријске фортификације из средине 18. века. Водич је објашњавао периоде изградње и функцију појединих објеката војне архитектуре и указивао на историјску слојевитост Тврђаве. Студенти су посетили галерију ЈП Београдска тврђава, смештену у простору Стамбол капије, а потом и Горњи град чији су бедеми настали у доба деспота Стефана Лазаревића (15. век). Посебну пажњу водич је обратио на позицију и остатке тзв. Унутрашњег града, тј. замка српског владара из времена када је Београд први пут постао престоница српске државе (1404-1427). После приче о опсадама Београда у 15. веку, водич је студенте повео у обилазак источног дела Тврђаве, где им је показао Деспотову капију и посебно утврђење Зиндан капије која је у поступку рестаурације. Разгледање је завршено код остатака Сингидунума у склопу тзв. североисточног бедема Београдске тврђаве.
Након разгледања Београдске тврђаве, студенти су посетили Народни музеј, где нас је дочекала кустоскиња Марина Пејановић, дипломирани историчар уметности. Кустоскиња је студентима МЕФ факултета представила средњи век, кроз стварање српске средњовековне државе и њеног зачетника великог жупана Стефана Немање. Представљени су фрагменти реконструисаних фресака из манастира Студеница, Жича, Градац, као и из најстарије српске православне цркве Петра и Павла, познатије као Петрова црква у Расу (9. век), где је према предању велики српски жупан Стефан Немања управо у овој цркви крштен по православним обичајима. Стручно вођење смо наставили у просторијама са средњовековним накитом, посудама, и остацима наших најстаријих српских манастира попут јеванђеља, иконостаса, молитвеника и других реликвија, кустоскиња нам је указала да је у средњем веку накит подједнако ношен и код жена и код мушкараца. Након средњег века, вођење смо наставили у тематској области српска уметност 18. и 19. века. У овој поставци студенти су могли да се упознају са нашим најзначајнијим уметницима и њиховим делима, попут Димитрија Аврамовића (1815-1855), чијих је тридесет и пет слика одлуком митрополита српског Михаила, 1864. године, поклоњено Народном музеју. Деценију касније, прва призната српска академска сликарка Катарина Ивановић (1811-1882), завештала је своја значајна дела Народном музеју, дајући при том и знатна новчана средства за њихово одржавање. Затим су представљена дела Стевана Тодоровића, Ђуре Јакшића, Ђорђа Крстића, као и Паје Јовановића и Уроша Предића чији је стваралачки опус започет у 19, а настављен у 20. веку.
Велику захвалност дугујемо нашим водичима Марини Пејановић и Браниславу Работићу, као и Народном музеју на гостопримству и сарадњи.
