Балонарство

Тиха пловидба на надморској висини од 1000 m до 3000 m назива се слободан лет. Кисеоничку опрему захтевају летови изнад ове висине, постоји и везани лет балоном који је лоциран на једном месту, везан канапима и диже се до висине од 30 m. Век трајања једног балона је до 1000 сати. Величине куполе варирају од 2200 – 3000 m² који имају корпу за четворо људи, до оних купола који су преко 16 000 m² предвиђених за пријем до 20 људи. У свету постоји 8000 топловаздушних балона који спадају у веома атрактиван и маркетиншки јединствен призор. Светско првенство у балонарству организује се у Мексику и број учесника у различитим дисциплинама буде и до 2000 такмичара. Летови балоном се организују у раним јутарњим часовима или касно поподне да би се избегао период непогодног ваздушног притиска. Јак ветар, падавине и магла могу бити препреке за извођење летова који се такође усклађују и с моментима изласка и заласка сунца који су променљиви током године.

Најдужи лет од 395 km извео је Андре Жак Гарнерен 1800. године и тај рекорд нико није превазишао у наредних 50 година. Први лет у историји изведен је у Француској 1783. године и то је уједно био први конструисани балон у Европи. Исте године полетели су и први путници у лету који је трајао 25 минута на висини од 1000 m. Први топловаздушни балон модерног доба полетео је 1960. године у Америци. Тако да је 10. октобар 1960. проглашен као датум оснивања топловаздушног балонарства.

Балонарство се сматра најбезбеднијим ваздухопловом и подразумева припрему за лет у виду провере компоненти (корпа са гориоником, боце са пропан гасом, навигациона опремна, вентилатор за надувавање).

Поред пилота, неопходна су још три члана посаде на земљи. Систем узлетања балона функционише уз припрему од максимално 20 минута. Балон се пуни ваздухом, прво хладним, па се уз горионик загрева. Гас који се користи за загревање ваздуха је пропан а према закону термодинамике када се купола балона загрева он тежи ка горе. Хлађењем ваздуха у куполи дешава се супротан процес – спуштање. Не постоји могућност управљања балоном у хоризонталном правцу већ пилот балона навигира лет у одређеном смеру користећи ваздушне струје и тим принципом долазе на место слетања.

2005. године балонарство добија статус регуларне спортске дисциплине, регистрован преко Ваздухопловног савеза Србије. Формира се и Комисија за балонарство и покреће се такмичење у Србији. Пионир балонарства у Србији и покретач поменуте иницијативе је саобраћајни инжењер Срђан Срдић. Балонарство се развило пре свега због развоја нових технологија који омогућавају економичну производњу и употребу топловаздушних балона. Било да је намена авантуристичка, туристичка, такмичење у специфичним дисциплинама (спортско летење) или да је примена у сврхе научних истраживања, у летовима балоном увек постоји доза непревазиђене романтике.