ДУША РОБОТА
Концепт под оригиналним и тешко преводивим немачким термином - Das Unheimliche се односи на човеков осећај несигурности, узнемирености и нелагоду у моменту сусрета са страним и непријатељским, док нас истовремено тај исти призор подсећа на нас саме. Овај појам је дефинисао Sigmund Freud, творац психоанализе, почетком 20.века. Данас, ова појава се јавља при сусрету човека и хуманоидног робота/воштаних фигурама/протетичких шака.
Хипотеза „језиве долине“ је уследила инспирисана претходним концептом. Ову хипотезу је дефинисао јапански професор Masahiro Mori. Према схватању професора Mori, постоје три степена сличности робота са људима и три различите реакције људи према тим роботима. Први степен: роботи се јасно разликују од људи. Други степен: роботи који су изузетно слични људима и испољавају мала одступања од људских карактеристика. Овако развијени роботи изазивају јак осећај нелагоде код човека и тај степен се назива „језива долина.“ Трећи степен: роботи су сасвим слични људима и опет постају прихватљиви за човека. Закључак је да би роботи били прихваћени неопходно је да не припадају другом степену него да се сасвим јасно разликују од човека или да му буду сасвим идентични. Поента је да технологија мора бити сачувана од могућности да постане негативна. Да би се роботи креирали неопходно је првенствено разумети људе.
Hiroshi Ishiguro је светски најпознатији и најконтраверзнији дизајнер робота и професор на Универзитету Осака (Јапан). 2002. је спровео експеримент са својом петогодишњом ћерком и њеном роботском двојницом. Девојчица се након неколико мирних минута проведених са својом двојницом расплакала. То је био први снимљен сусрет особе са модерним роботом.
Hiroshi Ishiguro је добио донацију у износу од 16 милиона долара од Јапанске владе за свој истраживачки пројекат. Занимљиво је да се оваква врста напредне технологије поклапа са учењима религије Шинтоизам која је доминантна у Јапану. Суштина религије је да се подједнака важност придаје и живим људима и неживим стварима, односно верује се да и неживе ствари имају неку врсту душе.
Најновији пројекат професора Hiroshi Ishiguro је Свештеник-робот Kannon Mindar. Професор интелигентне роботике је у сарадњи са будистичким храмом спровео овај подухват који је коштао 909 090 долара. Свештеници храма су пожелели да научник направи свештенички андроид како би будистичко учење доспело до већег броја људи. Верује се да ће интелигентни робот-свештеник омогућити да религија интензивније доспе до људи и пружи им потребан мир.
Суштина функционисања робота јесте у вештачкој интелигенцији. Сматра се да производе вештачке интелигенције треба гледати као на помоћну интелигенцију. На енглеском језику вештачка интелигенција (Artificial Intelligence) и помоћна интелигенција (Assisted Intelligence) имају исти скраћени облик АI. Вештачка интелигенција је инжињеринг прављења интелигентних машина. АI је техника стварања машина које раде и понашају се као људска бића. Али како заправо то функционише? AI комбинује велике количине података с брзим, интерактивним системима процесирања и паметним алгоритмима, што софтверу омогућава да аутоматски учи путем препознавања одређених карактеристика или шема понављања у подацима.
Најбитнијих шест ставки у функционисању вештачке интелигенције:
МАШИНСКО УЧЕЊЕ је аутоматизован модел који уме да тражи и да стигне до закључака путем неуронских мрежа, статистике и операција како би пронашао скривене увиде у податке.
НЕУРОНСКА МРЕЖА је мрежа састављена од повезаних јединица – неурона који процесирају информације из екстерних извора. Процес захтева вишеструку обраду информација и размену са другим неуронима како би се пронашла веза и установио смисао.
DEEP LEARNING користи огромне неуронске мреже и комбинује их с многим слојевима процесних јединица. Тим методом долази се до напредних техника уочавања комплексних образаца у огромним количинама података.
COGNITIVE COMPUTING тежи да симулира људску интеракцију. Циљ је да машина интерпретира податке онако како то чини човек. Нпр.: да научи да препознаје слике или говор и да у складу са тим стимулансима одговори на сличан начин.
COMPUTER VISION има за циљ да процесира и анализира визуелне податке (слика и видео) на начин на који их човек разуме. А као последицу обраде ове врсте података да реагује што сличније човеку.
NATURAL LANGUAGE PROCESSING је фокусиран на интерпретацију у домену говора. Циљ је да компјутер има способност да разуме, анализира и генерише људски језик и говор.
Познато је да се у Сан Франциску отвара највећи број америчких tech start up компанија. Тренутно најактуелније су CAFE X, CREATOR i AMAZON GO.
CAFE X – Робот кува кафу на три локацију у Сан Франциску. Луксузан киоск за кафу наплаћује услугу 5$. Кафа може да се поручи преко мобилне апликације па да вас сачека готова а преузимате је преко шифре коју укуцате кад стигнете. Друга опција је поруџбина путем таблета, који су саставни део киоска. Роботска рука је вредна 25 000$.
CREATOR – Робот кувар је справа која вам може послужити класичан амерички бургер. Робот је дугачак 4m, користи 350 сензора и 20 рачунара како би обавио процесе: сецкања поврћа, печење меса, подгревање земичке у трајању од 5 min, по цени од 6$.
AMAZON GO – су радње прехрамбених производа (Сијетл, Чикаго, Сан Франциско) у којој касе као ни запослени не постоје. Уместо њих сензори и камере бележе кретање купца и оно што се купује. Неопходно је да се користи Amazon апликација и да свој налог скенирате на улазу а потом да бирате производе и стављате у корпу. Систем рачунара са вештачком интелигенцијом прати узимање робе и након завршетка набавке, купац излази из радње. Рачун се наплати електронским путем преко Amazon апликације. Цене су повољније јер објекат нема трошак на запослене.
TIPSY ROBOT BARMEN – у Лас Вегасу, путем избора пића од 120 различитих врста, преко touch-screen поруџбине прави коктеле из базе од преко 100 рецепата. Два робота могу да направи око 1000 пића у једном сату. Цена овог роботског инструмента је 99 000 $.
Идеалисти причају о унапређењу, песимисти о губитку радних места а полемише се и о страху да ће роботи одузети хуманост. Истина је да ће због аутоматизације неки послови и радна места нестати. Вештачка интелигенција ће постати саставни део производње, услуге, транспорта и представљаће најновију револуцију. Човеку преостаје да се адаптира на оно што предстоји и да се радује аутоматизацији којом ће профитирати тако што ће уштедети сопствено време.
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
