Новости 5 Студентски профил Moodle
МЕФ
31. Јануар 2020 / 08:12    1983 Views  

ЕКО АНКСИОЗНОСТ

Замишљање будуће еколошке катастрофе, односно бројних негативних промена за које се верује да ће донети климатске промене, јесте еколошка анксиозност. Осећај може да варира – од интензивне бриге о судбини света и човека па до напада панике који паралишу. Анксиозност је страх пред целокупном ситуацијом за коју процењујемо да нас превазилази. Манифестује се осећања као што су: бес, фрустрацију, љутњу, узнемиреност, безнађе…

Сваки човек има потребу за сигурношћу која је повезана са уверењем да ће стање на планети бити исто сутра као што је јуче или данас. Стручњаци геологије тврде да је 30 година период у којем се могу посматрати климатске промене. У складу са тим доказано да је клима баш у том периоду несумњиво почела да показује знаке промена: ниво океана се диже, просечна годишња температура расте, поплаве су честе, шумски пожари учесталији, урагани су снажнији, загађење ваздуха је изузетно високо.

Eko anksioznost slika 1

Еко анксиозност је емотивна реакција која се најчешће емитује у виду забринутости на основу размишљања о климатским катастрофама. Када размишљања о тој теми толико преокупирају особу, онда долази до блокаде и блокирања менталног садржаја и то се назива еколошки анксиозни поремећај.

Манифестује се кроз: несаницу, ноћне море, депресију, беспомоћност, губљење смисла живота у сваком смислу. То је тежи вид и захтева еко – терапију. Најбоља врста терапије је активизам за заштиту животне средине.

Eko anksioznost slika 1
Глобални климатски штрајк одржан у септембру 2019. године важи за највећи протест климатских промена у светској историји са 4 милиона учесника у 2.500 догађаја организованих у преко 163 земље на свих 7 континената.

Универзитет у Чикагу који се бави проучавањем утицаја аерозагађења на ментално здравље човека на узорку од 151 милиона људи, дошао је до закључка да људи у загађеним подручјима имају вежи проценат оболелих од депресије, шизофреније, поремећаје личности, епилепсије. Детаље истраживање можете наћи на линку.

Eko anksioznost slika 5

Да ли је патологија када је неко забринут због климатских промена или је већа патологија када људи нису забринути?

Анксиозност може бити један од покретача који ће натерати особу да нешто предузме. Доказано је да је активизам најефикаснији за суочавање са еко-анксиозношћу. Проблем је у томе и што претерана анксиозност може имати супротан ефекат тако што паралише особу.

Најбитнија чињеница је да уништавање животне средине није проблем са којим ћемо се срести у будућности. То је тренутно најактуелнији проблем на свету чије последице већ трпимо свакодневно.

ШТА МОЖЕ ДА ПРЕДУЗМЕ СВАКО ОД НАС:

  1. Избацити коришћење пластике за једнократну употребу (пластичне кесе, пластичне чаше, сламчице, флаширана вода).
  1. Сортирати отпад: пластика – стакло – папир. Отпад слати на рециклажу.
  1. Покрените иницијативе у својој породици, згради, комшилуку (акција чишћење у најближем окружењу). Ову културу имају многобројне нације у свету.
  1. Донирајте или поклоните половну гардеробу.
  1. Смањити загађење ваздуха (емисија издувних гасова: аутомобил, грејање на угаљ или дрва). Паљење пластике, гуме и покошене траве је законом забрањено.
  1. Употребљавајте цегере/платнене кесе за куповину намирница.
  1. Штедите воду при свакодневној употреби.

Sanja Djurdjevic
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights

Повезане странице