ГРАДОВИ ДУХОВА
Постоје две врсте градова духовa. 1. Усамљени/напуштени градови или 2. изграђени градови али још увек ненасељени. Разлози за одлазак становништва су најчешће природне катастрофе или економске потешкоће. А разлози за ненасељавање изграђених градова су различите природе: од лоших климатских услова до незавршених инфрастуктура услед финансијских потешкоћа.
Припјат је најпознатији напуштен град на свету. Град Припјат је изграђен је 1970. како би скућио запослене у нуклеарној електрани Чернобиљ. Овај украјински град је доживео највећу нуклеарну катастрофу у историји 1986. године.
50 људи је погинуло у несрећи а кроз две деценије од ове катастрофе и последица зрачења, сматра се да је живот изгубило 200 000 људи.
Ниво радијације је сада знатно нижи али и даље веома опасан за људе. У Црвеној боровој шуми су пре пет година постављене 42 камере да би се пратио развој биодиверзитета. Утврђено је да сада ту живе: медведи, бизони, вукови, рисови, дивље свиње, коњи и многе птице.
Острво North Brother, у New York-у настало је као место изолације оболелих од заразних болести.
Најпознатији случај везан за ово острво је по прича о Mery, која је као асимптоматски преносилац тифусне грознице заразила око 50 људи, од које је 3 преминуло. Из тог разлога, ова жена је, против своје воље, пребачена на острво у доживотну изолацију и ту је провела 30 година живота.
Након тог периода, острво је служило као рехабилитациони центар за зависнике од дроге. Затим је 1964. године потпуно напуштено. Данас ово острво изгледа као запуштена зелена оаза. Дрвеће је израсло чак и унутар зграда и природа је потпуно дивља а цело острво изгледа као прашумска регија.
Град Колманскоп у афричкој пустињи Намиб, (држава Намибија) је била ризница дијаманата. Након случајног проналаска драгоценог камења од стране једног радника, овај град је убрзо насељен са око 1200 становника.
У најбољем периоду, овај рудник производио је 1000kg дијаманата дневно. Након Првог светског рата, резерве су истрошене и град је у потпуности напуштен 1954.
Остаци кућа данас су препуни песка због високих наноса из пустиња. Град се налази у заштићеној области и промовише се као туристичка атракција за коју треба посебна дозвола за посету.
Острво Хашима, Јапан – подморски рудник угља је био разлог настанка овог града као дом породице радника.
Веома брзо изграђени су небодери и у једном тренутку град је имао 5000 становника са свим карактеристикама урбанизоване средине и установама.
1974. је рудник затворен а становништво је почело да се смањује. Данас је овај град потпуно напуштен, доступан је само за организоване посете туриста и под заштитом је UNESCA.
У Турској (на пола пута између Истанбула и Анкаре) започета је изградња луксузног насеља Burј Аl Babas 2014. године.
Предвиђено је да тај пројекат садржи 732 идентична минијатурна дворца, намењена за богате туристе. Центар комплекса треба да садржи куполасту структуру која садржи продавнице, биоскопе и остали занимљив садржај за разоноду.
Продато је око половина кућа по цени од 350 000 – 450 000 EUR. У једном моменту, инвеститори су одустали и творац идеје је доживео банкрот са овим пројектом, тако да овај комплекс није завршен.
али без становника је тренд који практикује Кина.
Занимљиво је да њихови државници сматрају да треба градити у моменту када економска ситуација то дозвољава а да ће се они населити када се буду стекли услови.
За сада у Кини постоји око 30 оваквих модерно саграђених градова у којима нико никад није живео.
У другу категорију спадају градови који имају знатно мање становника него што је њихов потенцијал. Тачније, уместо милион становника, у њима је тренутно насељено
30 000 становника. То је случај кинеског града Ордос, на граници са Монголијом чија је изградња почела 2004. године.
Ордос је најспецифичнији пример овог кинеског феномена. Климатски услови су непогодни, велике температурне разлике и јаки ветрови нису привукли много становника а у инфраструктуру је инвестирана велика сума новца. Известан број људи који је и даље у граду констатује како је недовољно инвестиција и да је економија у незадовољавајућем стању.
Још једна занимљивост везана за Кину је дуплитектура. Кинези су дуплирали познате европске градове тако што су их прекопирали у потпуности – као да су их преселили са домаћих локација.
Књига за препоруку која се детаљније бави овим феноменом је: „Оригиналне копије“ - Архитектонска мимикрија у савременој Кини.
Архитектонска експанзија у Кини је јединствена. Одржива градња и еко-градови су приоритети кинеских власти. Брзорастући градови и наталитет становништва је и створила ову потребу за инвестирањем у изградњу.
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
