КВАНТНИ РАЧУНАРИ

Шта су то квантни рачунари?

Класични рачунари користе „класичну логику“ као основу за своје функционисање — најмању јединицу представља бит, који може имати стање нула или један. Класични рачунари као основу користе законе електричне проводљивости и битови могу имати два стања. Код квантних рачунара најмања јединица је клубит - вектор са интензитетом, правцем и смером. Квантни рачунари користе „квантну логику“ и користе специфичне ефекте квантне физике попут „квантног спрезања“ које отвара могућност другачијег преноса информација.

Најмања јединица податка, кјубит, попут бита, може бити јединица или нула. Оно што је код кјубита фасцинантно јесте то што он, у квантном свету, не мора да бира између два стања (као класични рачунар) он може бити било која њихова комбинација.

Просто речено: предност кjубита лежи у његовој суперпозицији. Честице се могу налазити на више места у истом тренутку. Све док се не посматра или мери, кjубит је у суперпозицији вероватноће за оба стања и не можемо се предвидети у којем ће бити.

Посматрајмо четири бита — они могу пренети једну информацију која је заправо једна од 16 пермутација њихових стања. Кјубитови у суперпозицији могу бити свих 16 стања у једном тренутку.

Поред суперпозиције која представља основу функционисања кjубита, кључна ствар која даје моћ квантним рачунарима јесте квантно спрезање. То је, заправо, јака повезаност кjубитова, која им омогућава да један реагује на промену стања другог истовремено, ма колико они били физички раздвојени. Квантно спрезање омогућава симултано генерисаним честицама да деле исто квантно стање чак и када су физички удаљене. Суштина је да парцијално постоји у свим могућим стањима.