Након Јованиног блога који вам се веома свидео судећи по броју читалаца, дошао је ред да вам представимо и Вукову причу.
Уживајте у читању и проналаску мотивације!
”Свој пут креираш искључиво само ти. То је већ сада порука коју могу да поручим свима који овај текст читају. На својој последњој години у средњој школи, сазнао сам за такмичење у предузетништву коју је управо МЕФ факултет организовао. Био сам одлучан да пријавим своју екипу и да их предводим до победе без икакве помоћи професора, веровао сам од почетка да је ово пут који ће свима нама значити за будућност. И када убрзамо причу и дођемо до финала и до момента који је мени лично био веома битан, исход је на крају био позитиван. Победили смо, освојили смо стипендије и ја сам себи кренуо да формирам пут баш какав ја желим.
У реалности сам добијао доста притисака да ли уписати факултет који је приватни и да ли је тамо ишта могуће постићи и научити? Поновићу, свој пут креираш искључиво само ти. МЕФ сам гледао мало другачије од осталих. МЕФ факултет сам видео као место где могу да пробам своје идеје. Такође, ако већ влада такво мишљење о приватним факултетима, што не би то могли мало да изменимо? Да направимо нешто ново, нешто сјајно и нешто што ће други узимати од нас. По природи сам амбициозан човек и не волим да идем тамо где сте аутоматски кандидати за шампионску титулу. Тако сам гледао и факултет, није битно шта су мислили о факултету пре мене, било ми је битно да са својом екипом и вредним радом бренд самог факултета подигнем на виши ниво. Трудио сам се да будем редован студент и да одржавам свој просек током целог школовања. Борио сам се и са неслагањем мојих најближих око тога који сам пут изабрао па самим тим одржавање стипендије из године у годину је био први и основни циљ. Пошто се додељивала само једна по години, имати добар просек није било довољно. Бити проактиван студент јесте било нешто главно што ме је одвојило у овим годинама и дало могућност да напредујем. У томе нисам био сам. Имао сам два своја пријатеља који су хтели да пробамо нешто ново, нешто другачије и нешто што наш факултет, али и остали факултети нису видели. За време Короне, када је цео свет стао, мој пријатељ и ја смо тек хватали залет. На врата парламента смо ушли уз помоћ МЕФ – радионица. Свако вече би се укључили преко рачунара са студентима где би један гост причао о једној одређеној теми и одговарао на питања. Кад су сви факултети стали, ми смо наставили да радимо још јачим капацитетом, али поента је што су то студенти МЕФ-а урадили и то је био први корак да представимо себе као младе лидере наше генерације.
На лето смо седели и размишљали шта даље.. Главни пројекат јесте била и сама идеја мог пријатеља и рекао бих круна нашег заједничког рада. То је био пројекат ,,МЕФ Старт’’. Пре него што смо дошли у ситуацију да имамо 300 пријављених људи за конференцију, са компанијама који су водећи у својим сферама пословања и до момента да за 0 динара, направимо конференцију која је променила ток и поставила нови стандард како се ради у сфери Студентске организације, а као неко ко има иза себе преко 50 урађених конференција за претходне 3 године, мислим да вам то све говори шта је ,,МЕФ Старт’’ донео свима нама. Пре саме те конференције организовали смо поткасте, предавања са разним темама и разним гостима, оформили смо тимове и дали активности који су пратили тим лидери. Парламент се подигао на тотално други ниво и постао је систем, са тим системом наша конференција је достигла врхунац.
Упоредо са свиме што је био на МЕФ-у, ја сам био члан Студентске организације ,,AIESEC’’. Надам се да овај текст читају млади и особе који тек започињу свој Студентски живот јер ако читате желим да вам поручим једно. У годинама којима сте сада и године које вас чекају упоредо са факултетом, бити члан Студентске организације је најбоља одлука коју можете да донесете за себе. У Ајсеку сам био скоро четири године. Прошао сам пут од члана тима, тим лидера, потпредседника и на крају сам имао прилику да будем председник локалне канцеларије и да водим директно 7 људи и преко 100 чланова у својој канцеларији. За неког ко има 22 године, бити у тој ситуацији није мала ствар. Факултет и Ајсек су ме научили чиме желим да се бавим, како да будем проактиван и да своје лидерске вештине на друге људе спустим и развијам даље. Иза себе имам преко 50 конференција, много путовања, много људи које сам упознао на том путу и много лекција о животу које су биле и лепе и не тако пријатне кроз све те године. Када одлучите да идете овим мојим путем, научите да будете јаки. Да будете сталожени. Научи вас да будете лидер. Било је момената када сам хтео да одустанем од свега тога, да радим неке обичне, нормалне ствари које људи у мојим годинама раде. Често и сумњате у цео тај пут јер не знате који је то коначан исход и да ли ће се ишта исплатити. Моје је било да верујем у процес и да верујем у себе и у своју одлуку. Океј је и да посумњате и да мислите да не можете више, докле год следеће јутро устанете и опет дате све од себе. То је је био мој рецепт, веровао сам највише у себе и у своје идеале. Тада научите још једну битну лекцију на таквом неком путу. То што ви радите и мислите да ће бити најбоље за вас и за друге око вас, не мора да значи да ће тако исто ваши драги људи гледати. На целом том путу могу да вас сматрају и да сте луди и да се мучите превише без икаквог разлога. И ако ти људи оду вама остаје то питање али је порука опет иста. Докле год устанеш свако јутро и кажеш себи, још један дан, то је моменат где крећеш да растеш и где све активности које сваки дан понављаш крећу и да се враћају.
Једна од највећих привилегија моје организације јесте да вас позову да водите конференцију. Да испричате вашу причу и да пошаљете поруку неким новим младим лидерима који су тек ушли у организацију. Ја сам имао прилику да свој пут академски који је повезан са МЕФ факултетом и Ајсеком некако затворим управо на тој конференцији. Била је организована у Осијеку и испричао сам своје путовање кроз четири приче. Свака прича била је нека лекција коју сам схватио на лакши или тежи начин.
Поруке су се састојале из тога да права особа увек пита. Права особа увек води људе. Права особа увек гура напред и права особа се увек бори!
То су биле моје четири поруке које сам објединио кроз скоро четири године Ајсек-а и МЕФ факултета. Сада, када је томе свему крај, видим своју полицу која је пуна успомена и награда. Слике неких лепих и битних момената мене са мојим пријатељима и пехари који не носе поруку да смо само у нечем били најбољи. Носе поруку да је вера у процес била успешна и да се све на крају исплатило колико год да некад нисам имао снаге више да издржим. Драго ми је да сам свако јутро себи рекао, још један дан!
Сада имам посао и све оне бенефиције које су вам људи обећавали ако завршите неки јак факултет (по неком њиховом субјективном мишљењу). Са 22 године себе позиционирам у неком стварном свету бизниса и знам да имам још много да дођем до неког свог следећег циља, али је свако јутро поново кренуло са истом реченицом. Још само један дан!
Зато, не чекајте да вам факултет или неко други дају бенефиције. Не пада ништа са неба. Сами креирајте свој систем. Сами инспиришите себе и друге око себе. Сами правите промене и не одустајте од онога што верујете. Ја сам веровао у МЕФ, имао сам ту срећу да је и МЕФ веровао у мене. Веровао сам у Ајсек, Ајсек је веровао у мене. А на крају дана и на МЕФ-у и у Ајсек-у јесу били људи који су мене и које сам ја инспирисао да постигнемо нешто више и да наше Студентске дане сутра препричавамо другим људима и стојимо као пример да на крају дана, као што сам рекао на почетку овог текста. Свој пут креираш искључиво само ти.”
МЕФ је факултет за 21. век који се труди да иде у корак са новим генерацијама и пружи квалитетно савремено студирање. Чак и пре одлуке о упису на основне студије, МЕФ отвара врата садашњим матурантима, будућим бруцошима, да дођу, упознају се са факултетом, почевши од самог простора, савремене опреме за учење, делова за одмор и забаву, до пружања свих потребних информација о самом студирању или упису на основне студије.
