Проширена стварност

Људски мозак производи довољно података да репрордукује 4 HD филм сваке секунде. Проблем је у томе што се као најбољи начин за давање и пријем информација користи усмени говор што је еквивалентно количини података која се може пренети компјутерски модемом из 1980. године. Најиновативнији механизам подразумева да се креира систем који директно из мозга преноси информације на компијутер уместо употребе тастатуре.

Директна интеракција мозак – рачунар је пет пута бржа од тренутне технологије која се употребљава преко тастатуре рачунара / таблета / smartphone-а. Ток мисли и мождана активност су неупоредиво брже него што се реч усменим путем може пренети путем говора. Инжењери константно настављају да усавршавају технологију чинећи границу између стварног и виртуелног све тањом. Интерактивно искуство, где су објекти који се налазе у реалном свету „проширени“ компјутерским информацијама, назива се Augmented reality (AR), што у буквалном преводу значи: „проширена стварност“.

Известан број лабораторија се бави истраживањем и унапређењем људске говорне комуникације. Амбиција је да технологија убрза сваки сегмент људског рада, тако да у том смеру иду сва истраживања која се тичу неуронских можданих мрежа укључених у говорну комуникацију. Поента је да се превазиђу разлике између биолошког и компјутерског система и да њихова интеграција буде најсавременији модел инспирисан неуро-механизмом. Таква верзија стварности надограђена компјутерски генерисаним сликама побољшава тренутну перцепцију стварности.

До сада је био познат Augmented reality који уз помоћ апликација на таблету или smartphone уређају прави приказ објекта/машине какви би могли да буду. Компанија ИКЕА је омогућила да сваки купац види њихов производ намештаја у 3D варијанти. Затим, купцима се уз одређену апликацију на телефону понудила и могућност приказа њиховог ентеријера или екстеријера који би био моделован са додатним елементима у простору – нпр. како би се кревет или фотеља уклопила у амбијент.

Уз помоћ специјалних наочара, могуће је и да дизајнер може у простору да доживи 3D објекат који је компјутерски конструисао или да се gamer упусти у битку поигравања са противницима.

Убрзано расте популарност Augmented reality јер уноси елементе у наш стварни свет и побољшава ствари које видимо, чујемо и осећамо. Ова врста технологије доказује да је веома користан алат у нашем свакодневном животу. Најраспрострањенија АR апликација је GPS локатор – дигитални компас који обезбеђује податке о на основу геолокације корисника и користи се у сврху мапирања правца, проналажења оближњих објеката/предузећа. Још једна честа употреба јесте скенирање артикала у продавници уз пружање података о најјефтинијој цени или актуелној акцијској понуди – у исто време стимулише продају и олакшава сналажење купцу.

Комплетна прича о проширеној стварности може бити увод у истраживање која се тиче напредније људске комуникације. Само што је принцип истраживања у погледу комуникације обрнут процес – од апстрактне мисли у можданом центру долази се до значења говорне комуникације – конкретне речи. Група научника и истраживача са Универзитета у Колумбији су имали приступ пацијентима који су били подвргнути операцији мозга у Универзитетској болници Northshore. Као део предоперационог процеса, пацијенти су пристали да имају детекторе можданих таласа – ЕЕГ мониторе (Електроенцефалографија) коју су служили да скенирају мозак и региструју мождану активност. Да би почели да преводе мождане таласе у говор, истраживачи су дали сваком пацијенту да слуша гомилу изговорених речи док су ЕЕГ монитори снимали њихове мождане таласе.

Затим је вештачка интелигенција (AI – Artificial Intelligence) обучена да проучи узорке можданих таласа и да закључи које речи су пацијенти слушали. Овај експеримент је изгледао овако: http://naplab.ee.columbia.edu/reconstruction.html?utm=PCPress

Дакле, ова студија показује да је такав приступ могућ, те да можемо мождане таласе из ЕЕГ-а да преведемо у речи. Са напреднијим алгоритмом који боље разуме мождане импулсе, научници би у будућности могли да омогуће људима који немају могућност говора стварну алтернативу.

Augmented reality – проширена стварност или реалност? Граница је све тања и пре или касније ће престати да постоји.