Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије (МЕФ)



MEF - Fakultet za 21. vek

УПИС

ОбавештењаНовости

Александар Максимовић


17. Мај 2017 / 16:48
288 Views

Имали смо част да, данас 15. маја 2017. године, угостимо овде на МЕФ-у  нашег шампиона у рвању, Алексанра Максимовића. Кроз пријатан разговор са нашим шампионом, сазнали смо откуда толика љубав према овом неуобичајеном спорту за данашњу омладину, иако знамо да ова дисциплина датира још из 708. године п.н.е. Још смо сазнали какав је био осећај освојити бронзану медаљу на Европском првенству, а опет пред домаћом публиком, будући да је протекло  првенство одржано у Новом Саду, на шта нам је Александар рекао да, колико је предиван осећај имати подршку своје публике и предност „домаћег терена“, утолико је осећао већу одговорност да баш свој народ не изневери.

Сазнајемо и то да из године у годину интересовање за овај спорт иде узлазном путањом, и да све више људи тражи информације где могу да уписују своју децу на тренинге. Питали смо га такође и чему рвање доприноси у развоју личности и да ли се можда све више људи управо због тога и опредељује за овај спорт.

„Како је рвање самосталан спорт, доноси нам велику психичку стабилност и самосталност“, рекао је Максимовић.

 Свакако сматрамо да је корисно  да се омладина бави спортом јер се тако развија дисциплина која је јако важна за каснији живот у сваком његовом сегменту, са чим се и Александар сложио и посаветовао младе да оставе телефоне и компјутере из руку и да се „баце“ на спорт.

Пошто знамо да једино човек који заиста воли оно чиме се бави, може да оствари овако велике резултате, занимало нас је како Александар постиже да уклопи у свој густ распоред и породицу и пријатеље, али и факултет.

 „Наравно да највећи део мог времена одлази управо на тренинге, али налазим времена и за породицу и за уживање.“

Максимовић са поносом истиче и свој факултет, за који каже да га подржава као спортисту у сваком тренутку, и оно што му одговара јесте то што као студент Студија на даљину није у обавези да присуствује предавањима, па на тај начин једино и може да постигне и да тренира и да студира, а и како је стално ван Србије због свог спортског ангажмана, овакав вид студија му је и више него добро дошао.

Као Александрову врлину истичемо посебно то што је и у победи и у поразу скроман. Он сматра да га пораз не може обесхрабрити до те мере да одустане од победе, тако сматра и да победа није вечна и да се за сваку треба изнова и изнова  трудити. Александар је за крај нашег разговора још једном позвао сву омладину и децу да неизоставно почну да се баве спортом!!!