Метаподаци

Метаподатак. Податак као мета? Игра речи или игра у којој смо сви дали сопствени пристанак оног момента када смо се одлучили за smart telephone и друштвене мреже. Термин који се такође користи је: Meta data ili metainformation. Цена ове врсте података јесте ваша приватност. Корисничке услуге, засноване на информационим технологијама, подразумевају да не могу да се користе анонимно. Шта то конкретно значи? Суштина је да се не открива садржина комуникације између коринсика већ подаци о томе ко кога зове, ко коме шаље поруке, када и где се комуникација одвија, колико дуго траје и која је геолокација корисника. Не постоје подаци о имену и презимену корисник али све остале карактеристике системом елиминације могу да доведу и до IP-а корисника. IP је бројчана вредност која опет не открива идентитет али може да утврди локацију. У сваком моменту, smartphone корисници су повезани на три базне станице где год да се налазе. Базне станице чувају геолокацију која је најбитнији податак и та врста информације није транспарентна. Међутим, у моменту када се нпр. догоди кривично дело на одређеној адреси, базне станице, на захтев, могу да пруже релевантне податке о томе ко се, када и где налазио у циљу долажења до починиоца…

Закон је веома јасан по питању употребе овакве врсте података а општа регулативе Европске уније о заштити података (General Data Protection Regulation), 2018. https://eugdpr.org/ је уједно најзначајнији документ овог типа у последњих 20 година.

Закон о заштити података о личности у Србији: https://bit.ly/2UXrw2d

Основни бизнис модел данашњице јесте рекламирање базирано на праћењу корисника. Основно питање тог бизнис модела је: Како личне податке трансформисати у профит? Све друштвене мреже генеришу и складиште податке на основу садржаја који је “кликнут”. У складу са тим нуде неку продају а спонзорисани линкови буду адресирани баш на вас на основу онога шта највише волите да пратите, гледате, какав садржај постављате на профил на друштвеним мрежама. Поред комерцијалне продаје производа и услуга путем интернета, подаци којима се такође има приступ јесу ваша геолокацијa.

Један од показатеља је када после дужег времена сретнете особу (са којом сте пријатељ на Facebook-у) али нисте имали никакав контакт а након живог сусрета кренете да добијате информације на друштвеним мрежама баш о тој особи. Или сте тек почели да се дружите, па се то виђање интезивирало (а ви нисте пријатељи на Facebook-у) онда ова друштвена мрежа аутоматски уме да препозна да су та два smartphone-a често у близини и затим вам ту особу препоручи за пријатеља. Поред геолокације, генерисање корисника се најчешће врши и на основу actions and behavior анализе на друштевним мрежама, на основу података о: like, share, search, visit page, post. Уједно, Facebook тако врши селекцију корисника и као веома паметан алгоритам одлучује које информације вам пружа. User topic extractor је систем извлачења кључних речи из написаних статуса или описа фотографија постављених на друштвене мреже. Тagging (#) додатно олакшава принцип извлачења кључних речи. За добро таргетирање потрошача најзначајнија је геолокација и фотографије.

Суштина је сада јаснија. Све промене које се уводе а тичу се информационих технологија често су у сврси да на једноставнији начин доставе већи број података о корисницима. То су подаци који описују карактеристике неког извора у дигиталном облику. Дигитализација, дигитална ера су нам за сада донеле и ово. Наставак следи…