Сан снова

Најчешћа питања у вези са сновима су: Колико често сањамо? Да ли се остварују и зашто се понављају? Сањамо сваке ноћи и то више од два сата. Самоубеђивање да се снови остварују може понекад да доведе и до тога. Понављање снова указује да проблем којим је сневач оптерећен и који и даље није решен. Полу-сан или полу-будно стање јесте стање: будан ум а успавано тело. То је момента кад се особа креће ка успављивању или ка буђењу али је још увек на пола пута до једног или другог. Недавна истраживања су показала да витамин Б6 значајно помаже да се сетимо снова.

Спавање човека је први пут описао 1908. немачки неуролог др Hans Berger. Први званично признат уџбеник о спавању издат је 1939. године у Чикагу, професора Kleitman-a. Кључни корак у развоју сомнологије се везују за 1960. годину кад је учињен први опис SOREMP (Sleep Onset REM Period). Док је први уџбеник о спавању у Србији „Будност, спавање и сањање“, издат 1977. и објавила га је професорка др Веселинка Шушић. Први електроцефалонграфски апарат у Србију донет је 1948. године на ВМА у Београду.

Шта су снови? Да ли снови имају посебно значење?

Снови су ментална активност током спавања. Распрострањено је мишљење да снови немају неко посебно значење, већ представљају електричне импулсе у мозгу који активирају насумичне меморисане мисли и слике. Подсвесно, снови разоткривају најдубље мисли и емоције. И даље је једна од најмање објашњених физиолошких појава. Многи занемарују и потцењују значење снова али снови носе посебно значење за сваког појединца. Пре свих значења, сврха спавања јесте регулисање метаболизма, обнављање физичке и менталне енергије, регулисање крвног притиска.

Физиологија и патологија спавања су од изузетне важности за систем наука о човеку. Спавање је старо колико и жива материја и област је интересовања одувек али као предмет истраживања има знатно краћи век. Међународна класификација из 2014. дели поремећаје спавања на 8 подгрупа: инсомније-несанице, поремећаји дисања везани за спавање, хиперсомније – претерана поспаност, jat leg – поремећај ритма спавања услед промене временских зона, парасомније, поремећаји покрета везани за спавање, соматски и неуротски поремећаји спавања и други поремећаји везани за спавање.

На територији Србије, позната су и сачувана два научна рада из области спавања: „Спавање и притисак ликвора“. Прилог физиологији и патологији спавања“ – доц. др Влaдимир Вујић (1932) и „Прилог познавању трауматичне нарколепсије“ – др Димитрије Димитријевић. Оба рада могу се видети на web адреси Српског сомнолошког друштва - www.sss.rs

Пажња је психичка функција и има две основне компоненте на основу које се процењује: усмеравање психичке енергије на одређени објекат – тенацитет и способност премештање пажње са једног објекта на други, то је будност пажње – вигилитет. Код човека се разликују три различита стадијума свести:
1.Будност
2. NREM спавање – non REM - споро-таласно спавање и састоји се од четири фазе – I и II стадијум (површно) и III и IV (дубоко)
3. REM спавање – Rapid Eye Movement

Људско спавање се одликује постојањем стадијума спавања (површно или дубоко) и стадијум сањања (REM спавање). I стадијум или дремање траје 5-10 минута, II стадијум је површно спавање и одликује га успорен рад срца и спуштање телесне температуре и III стадијум је дубоко спавање током којег се ојачава имуни систем, опорављају се мишићи и мозак се релаксира.

NREM парасомније

У оквиру NREM спавања основни поремећај или парасомнија је заснована на истовременом постојању будности и спавања. Долази до рушења граница између јаве и сна са истовременом коегзистенцијом ова два стања. Поремећаји карактеристични за период спавања су: ходање током спавања (месечарење) – фронтални део коре великог мозга спава, док су централни делови будни и одговорни за кретање. Ноћни страхови се јављају код деце, поремећај разбуђивања у пола ноћи, праћено лупањем срца и израженим страховима. Поремећаји исхране током спавања – SRED (sleep related eating disorder) – узимање високо калоричне хране и воде током ноћног спавања, са различитим степеном свести и сећања на догађај. Понекад особе и припремају храну, остављајући је поред кревета. Разбуђивање са конфузношћу и сексуална активност током спавања су потпуно или делимично праћене амнезијом.

REM парасомније

Неке од најчешћих поремећаја током сањања су: потпуна физичка парализа. Осим мишића који покрећу дисање и покретање очних јабучица сви остали мишићи су парализовани. Тада у сну човек није у стању да побегне од неке опасности и тада се најчешће и буди. Супротно од парализе, догађа се да особа одигра све што сања, нпр. брани се од напада, па тако могу да повреде особу поред себе или сами себе. Хиперсомнија је поремећај који се одликује дугим спавањем (најмање 10 сати а понекад и преко 18 сати на дан), након спавања, особа једе, среди се у купатилу и опет настави да спава. Чешћа појава је нарколепсија или болест високе поспаности – када се током активности нагло упадне у сан, током шетње, оброка за столом, причања. Пре него што почну да сањају, те особе виде садржај снова паралелно са сликом која их окружује. Иста ситуација се догађа и кад се разбуђују па се слика сна меша са стварном сликом и то се назива парализа спавања и изазива страх и слабост мишића (катаплексију) и пад на земљу. Шкрипање зубима се јавља код 8% популације и јавља се услед активирања мишића жвакања. Стисак уме да буде толико јак да може да дође до пуцања зуба или оштећења глеђи. Инсомнија је опис несанице, када особа има отежано падање у сан или лош квалитет сна. Рекорд проведен без спавања је 264 сати и 12 минута (11 дана) а потом 276 сати, исте године - 1964.

Постоје две врсте поремећаја дисања: централна и периферна апнеја. Централна апнеја се дефинише као период од најмање 10 секунди без протока ваздуха током спавања. Ноћни симптоми су: гласно хркање, повећана моторна активност, гушење, појачано знојење, некада и ноћна енуреза.

Тек свака пета особа на свету спава како би требало. А светски дан спавања, се обележава од 2008. године у петак пред почетак пролећне равнодневнице са циљем да укаже на значај квалитетног сна. Дужина спавања потребна човеку, зависи од узраста. Код деце се потреба за сном продужава како расту, док се у зрелом стадијуму, дужина спавања скраћује. Бебе до 12 месеци: 12 до 16 сати спавања. Деца 1-2 године: 11-14 сати са спавањем, деца 3-5 година: 10 до 13 сати спавања, деца 6-12 и тинејџери 13-18 од 8 до 12 сати спавања. За одрасле је препоручљиво 7-8 сати сна. Занимљив податак је да људи у Јапану спавају 6 сати и 35 минута у току ноћи што је 45 минута мање од међународног просека.

Међу највећим енигмама када је у питању сан доминира синдром déjà vu (франц. „већ виђено“) и контролисање снова. Déjà vu означава ситуацију у којој се има доживљај да се нова/тренутна ситуација већ догодила. Велики број научника се последњих година бави истраживањем овог феномена. Дуго је ова појава преписивана психичким потешкоћама: психозе, неурозе. Тренутно ову појаву, научници објашњавају као да мозак функционише између два различита типа памћења препознавањем:

1. упознавање или 2. упознатост. Први случај подразумева да се тачно сећа ситуације а друга да се ситуација чини познатом али не може да се утврди одакле. Контролисање снова или поседовање луцидних снова је оствариво уз неколико савета научника и вежбу. То је стање у коме је особа свесна да сања и може да успостави контролу над искуством. Савет научника који је донео најбоље резултате је MILD техника (мнемоничка индукција луцидних снова). Након пет сати спавања, особа се буди а потом се пре поновног повратка у кревет труди да запамти информацију да спава и понавља фразу: “Сетићу се да је ово сан.“ Истраживачи наводе да је овај вид вежбе користан у отклањању ноћних мора, побољшавању физичких вештина као и да особе показују знатно мањи умор. Постоје још неки корисни савети како би се утврдило да ли се сања или не. Уколико покушамо да се сетимо током сна да погледамо у правцу неког сата који се налази у близини и уколико нам се не приказује време или је нејасно/замућено, значи да сањамо. Такође, још један савет је покушај да се упали или угаси светло на прекидач, уколико смо у сну, светло увек остане упаљено.

Тумачење снова се задржало кроз објашњење односа свесног и несвесног, тако да се снови тумаче као подсвесне жеље које се испоље кад се активни део мозга одмара. Квалитетно спавање има изузетан утицај на здравствено стање човека и његов значај је од пресудне важности за целокупно функционисање организма.