ЗЕЛЕНА АРХИТЕКТУРА
Вертикалне баште, зелене фасаде и зелени/живи зидови су урбана зидна уметност. Све наведено je заједнички назив за зеленило које је саставни део архитектуре – екстеријера али и ентеријера.
Овај модел градње је један од модернијих трендова који има вишеструку корист. Поред декоративне функције, зелене површине заправо помажу у борби против високих температура, обогаћују кисеоником и чине ваздух влажнијим.
Услед урбанизације и изградње стамбених и пословних објеката, све је мање зелених површина. Савремена архитектура зато покушава да сачува природни амбијент на један другачији али веома користан начин.
Богато зеленили омогућава мању видљивост унутар објекта – скрива од погледа а штити и до буке чак до 10 децибела.
Биљке филтрирају, апсорбују зрачења и штетан утицај гасова, нормализују влажност. У летњим месецима смањују осећај топлоте и до 10˚C.
Зелени зидови су засебне инсталације које могу да се поставе како у екстеријеру тако и у ентеријеру
Да би зграда имала статус зелене зграде подједнако је важан и њен дизајн и конструкција.
Подконструкција садржи ослонац уз коју се биљка развија и кадице са земљом и систем за наводњавање.
Одржавање система је аутоматизовано, уз минимална додатна средства за ту потребу. Тако да је став о захтевном одржавању овакве врсте баште заправо заблуда.
Неке од најчешћих врста биљака које се користе су биљке пузавица:
- Бршљан (Hedera helix)
- Девичанске лозице (Partenocissus Quinquefolia)
- Текоме (Campsis Radicans)
- Орлови нокти (Lonicera Caprifolium)
- Плаве кише (Wistaria Sinensis)
- Ватрени грм (Pyracantha Coccinea)
Битно је раздвојити два појма – зелена и одржива архитектура.
Одржива архитектура подразумева коришћење обновљивих извора енергије и минималан негативан утицај на околину. Зелена градња као крајњи продукт има за циљ позитиван утицај на околину али систем градње не мора бити еколошки односно одржив.
Под појмом „неодрживост“ сматра се велика производња угљен диоксида. Дакле, уколико се приликом изградње нарушава екосистем, онда изградња није одржива.
Зелена архитектура подразумева рационално коришћење природних материјала (дрво, камен, слама, бетон). Али ако је приликом те градње нарушена еколошка равнотежа, таква градња не може да се сматра одрживом.
Битно је и да се принципи зелене градње могу користити од пројектовања и изградње до реконструкције.
Следе неки од најлепших примера вертикалних башти у Европи и свету:
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights
