Да ли се треба бесконачно задуживати?
Као што смо видели, ефекат пореског штита, односно уштеде на порезу на добит, зависи од пореске стопе и расте са повећањем дуговних у укупним изворима финансирања. Неко би на основу овога могао брзоплето да закључи да је привредним друштвима најисплативије да се финансирају само из дуговних извора, јер тако највише умањују пореску основицу. Међутим, примена овог теоријског става у пракси не изгледа тако једноставно. Наиме, овај теоријски став се базира на претпоставкама које нису у потпуности реалне у стварном свету. Прво, претпоставља се да привредна друштва егзистирају неограничено, па могу увек да искористе пореске олакшице. Међутим, то није реално, јер многа привредна друштва често нестају под утицајем разних фактора. Друго, пореске бенифиције се могу искористити под условом да је добит пре пореза (ЕБИТ) увек већа од износа камата, што није увек остварљиво. И треће, пореске стопе могу падати и тиме се ефекат пореске уштеде умањује. Поред наведених разлога, дуговно финансирање носи и повећан ризик западања у финансијску неликвидност (неприлику), па није чудо што код већине јавних привредних друштава (корпорација) које су листиране на берзама учешће дуговних у укупним изворима износи око 30%.
