У суботу 27. априла 2024. одржана је теренска настава за групу студената 3. године у оквиру предмета Економија агробизниса. У пратњи асистента мастер менаџера Предрага Тодорова студенти су започели теренску наставу у једној од најлепших зелених оаза која се налази у срцу Београда, Ботаничкој башти „Јевремовац“.
Едукативну туру коју је водила стручни водич Наташа Јовановић, дипл. биолог, започела је са два интересантна примерка, стабло отровне Тисе (Taxus baccata) која је у народу још позната под називима и чемика плодна, јеличица, тисовина, жветуљина, тисењ. У природи је врло ретка и најчешће је на тешко доступним и забаченим местима, где је човеков утицај слабији или никакав, као и чувене Гинко билобе (Ginkgo biloba L.) за коју су студенти показали посебно интересовање. Гинко је листопадно дрво које потиче са азијског континента. Постоји на земљи више од 300 милиона година и представља терцијарни реликт. Има веома необичан лепезаст облик листова и веома је отпорна на све услове средине што је чини веома пожељном биљком на зеленим површинама. У Кини и Јапану се сматра светим стаблом, због чега се најчешће сади око храмова и светих места.
Студенти су на овој теренској настави могли да сазнају све о историји и значају Баште, као и о свим њеним зеленим становницима.
На предлог Јосифа Панчића, одлуком Министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије, основана је 1874. године Ботаничка башта у Београду. За потребе Ботаничке баште додељен је плац на Дорћолу, уз обалу Дунава, који се врло брзо показао као неадекватан, јер се налазио близу реке и био је склон плављењу. Знајући за проблеме које је Панчић имао око подизања прве Ботаничке баште у Србији, краљ Милан Обреновић, је 1889. године поклонио Великој школи своје имање (воћњак 5,2 ха), наслеђено од деде Господара Јеврема Обреновића, за потребе подизања нове Ботаничке баште. Краљева жеља била је да се Башта назове по његовом деди “Јевремовац”. Недуго по пресељењу Баште на данашњу локацију, 1892. године купљена је, од фабрике Мозентин из Дрездена, велика стаклена башта. У то време била је једна од најлепших и највећих у овом делу Европе.
У североисточном делу Ботаничке баште налази се Стаклена башта. Изграђена је 1892. године као поклон Краља Милана и уз помоћ тадашњег Министарства просветних и црквених дела. Изградила ју је дрезденска фирма Мозентин која је надалеко позната по изузетно лепим пројектима стаклених башти по целој Европи.
Стакленик је изграђен у викторијанском стилу, са централном куполом и два крила. Покрива око 550 м2 површине и под својим сводом чува око 1000 различитих тропских, субтропских и медитеранских врста биљака, груписаних географски и еколошки. У јужном крилу и под централном куполом расте раскошан и бујан, биљни свет тропских кишних шума. Богата колекција сукулентних биљака, свет пустиња, песка, камена и сунца, неизмерне лепоте и чудесних метаморфоза расте у северном крилу стаклене баште. Постала је део културне баштине Београда и након једног века пропадања темељно је реконструисана 2014. године. У оквиру Баште налази се и јапански врт, где се уметност изражава кроз једноставност линија и боја, без симетрије или монументалности, наглашавајући јединственост и хармонију. Камен, вода и биљке су основни елементи, а сваки од њих носи своју симболику.
Отворени простор Ботаничке баште „Јевремовац” подељен је на 14 површина омеђених колским и пешачким стазама који садржи биљни фонд од преко 1300 врста груписаних у географске и еколошке целине, што овај простор чини плућима центра града. Посебно се издвајају и по неколико десетина година стари брестови, импозантна стабла кавкаских зелкова, горостасни примерци храста лужњака (који са преко 140 година старости чине најстарије становнике Ботаничке баште), кестена, више врста борова, ариши, смрча, тиса, кедрова, чемпреса, туја, примерци прастарих врста секвоја, Гинкго билоба, бујни жбунови Хималајског биберовца, форзиција, као и дивни примерци Панчићеве оморике, посебан понос Баште, ендемична врста наше земље.
Ботаничка башта „Јевремовац“ пружа инспиративно окружење за учење студената природних наука, а теренска настава је омогућила студентима МЕФ-а да се упусте у дискусије и анализе које ће обогатити њихово разумевање значаја заштите животне средине и одрживог развоја. Ово искуство ће им сигурно помоћи да буду боље припремљени за будуће изазове у овим областима.
Велику захвалност дугујемо нашем водичу Наташи Јовановић, као и Ботаничкој башти „Јевремовац“ на гостопримству и сарадњи.
