У суботу 14. октобра 2023. одржана је теренска настава за групу студената 3. и 4. године у оквиру предмета Менаџмент екологије и Менаџмент у туризму. У пратњи асистента мастер менаџера Предрага Тодорова студенти су започели посету зеленој оази у срцу Београда, Ботаничкој башти, „Јевремовац“.
Едукативну туру коју је водио стручни водич Драган Декић, дипл. биолог, започела је са спомен-бистом чувеног српског биолога Јосифа Панчића и његовог највећег открића „Панчићеве оморике“. Студенти су имали прилику да сазнају све о историји и значају Баште, као и о свим њеним зеленим становницима.
На предлог Јосифа Панчића, одлуком Министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије, основана је 1874. године Ботаничка башта у Београду. Пре оснивања институције, Панчић је гајио малу колекцију биљака у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје.
Знајући за проблеме које је Панчић имао око локације и подизања прве Ботаничке баште у Србији, краљ Милан Обреновић, је 1889. године поклонио Великој школи своје имање (воћњак 5,2 ха), наслеђено од деде Господара Јеврема Обреновића, за потребе подизања нове Ботаничке баште. Краљева жеља била је да се Башта назове по његовом деди „Јевремовац”. Недуго по пресељењу Баште на данашњу локацију, 1892. године купљена је, од фабрике Мозентин из Дрездена, велика стаклена башта. У то време била је једна од најлепших и највећих у овом делу Европе. У наредним деценијама Башта се развија достижући свој зенит тридесетих година XX века, у време управниковања академика Недељка Кошанина, великог српског ботаничара.
У североисточном делу Ботаничке баште налази се Стаклена башта. Изграђена је 1892. године као поклон Краља Милана и уз помоћ тадашњег Министарства просветних и црквених дела. Изградила ју је дрезденска фирма Мозентин која је надалеко позната по изузетно лепим пројектима стаклених башта по целој Европи.
Стакленик је изграђен у викторијанском стилу, са централном куполом и два крила. Покрива око 550 м2 површине и под својим сводом чува око 1000 различитих тропских, субтропских и медитеранских врста биљака, груписаних географски и еколошки. У јужном крилу и под централном куполом расте раскошан и бујан, биљни свет тропских кишних шума. Богата колекција сукулентних биљака, свет пустиња, песка, камена и сунца, неизмерне лепоте и чудесних метаморфоза расте у северном крилу стаклене баште.
Постала је део културне баштине Београда и након једног века пропадања темељно је реконструисана 2014. године. У оквиру Баште налази се и јапански врт, где се уметност изражава кроз једноставност линија и боја, без симетрије или монументалности, наглашавајући јединственост и хармонију. Камен, вода и биљке су основни елементи, а сваки од њих носи своју симболику.
Отворени простор Ботаничке баште „Јевремовац” подељен је на 14 површина омеђених колским и пешачким стазама који садржи биљни фонд од преко 1300 врста груписаних у географске и еколошке целине, што овај простор чини плућима центра града. Посебно се издвајају и по неколико десетина година стари брестови, импозантна стабла кавакаских зелкова, горостасни примерци храста лужњака (који са преко 140 година старости чине најстарије становнике Ботничке баште), кестена, више врста борова, ариши, смрча, тиса, кедрова, чемпреса, туја; примерци прастарих врста секвоја, Гинкго билоба; бујни жбунови Хималајског биберовца, форзиција, као и дивни примерци Панчићеве оморике, посебан понос Баште, ендемична врста наше земље.
Ботаничка башта „Јевремовац“ пружа инспиративно окружење за учење, а теренска настава је омогућила студентима МЕФ-а да се упусте у дискусије и анализе које ће обогатити њихово разумевање менаџмента екологије и туризма. Ово искуство ће им сигурно помоћи да буду боље припремљени за будуће изазове у овим областима. Велику захвалност дугујемо нашем водичу Драгану Декићу, као и Ботаничкој башти „Јевремовац“ на гостопримству и сарадњи.
