Новости Студентски профил Moodle
MEF NOVOSTI
МЕФ НОВОСТИ

ОДРЖАНА ТЕРЕНСКА НАСТАВА ЗА СТУДЕНТЕ 4. ГОДИНЕ


СТРУЧНО ТУРИСТИЧКО ВОЂЕЊЕ


30.11.2023. 12:25 | 393

ОДРЖАНА ТЕРЕНСКА НАСТАВА ЗА СТУДЕНТЕ 4. ГОДИНЕ

У суботу 28. октобра 2023. одржана је теренска настава за групу студената 4. године у оквиру предмета Менаџмент у туризму и Стратегијски менаџмент. У пратњи асистента мастер менаџера Предрага Тодорова студенти су започели дводелну теренску наставу разгледањем комплекса Београдске тврђаве и парка Калемегдан као једну од најважнијих туристичких атракција Београда.


Интерпретативна тура коју је водио др Бранислав Работић, лиценцирани туристички водич и професор Високе туристичке школе у пензији, започела је код Библиотеке града Београда на улазу Малог Калемегдана, на почетку туре, објашњен је значај уметничког павиљона Цвијета Зузорић, затим је настављена разгледањем артиљеријске фортификације из средине 18. века. Водич је објашњавао периоде изградње и функцију појединих објеката војне архитектуре и указивао на историјску слојевитост Тврђаве. Код Галерије Природњачког музеја, која је некада била зграда тврђавске страже на Великом равелину, студентима су приказани и објашњени симболи заставе града Београда који су постављени на бедему унутрашње Стамбол капије. Проласком кроз Сахат капију која је добила назив по кули са сатом, приказана је и Барокна капија, као и тврђавски топ, и начин на који је он коришћен. Тврђавски топ је тежак неколико тона и добар је пример одбрамбене артиљерије с краја 18. века. Донет је с друге локације, пажљиво је реконструисан и данас представља украс јужног дела Горњег града и својеврсну атракцију Тврђаве. Водич је скренуо пажњу студентима на не тако добар начин приказа информативних табли за посетиоце, које су исписане недовољно читљивим фонтом, као и то да су исте исписане на енглеском језику и ћирилици. Недалеко од ње, налази се шестоугаона грађевина у средишту Горњег града која представља турбе (маузолеј) Дамад Али-паше и једну од ретких сачуваних турских грађевина у Београду. Подигнуто је 1784. над гробом Изет Мехмед-паше, који је те године овде умро као заповедник Београда.


Студенти су наставили вођену туру у Горњем граду чији су бедеми настали у доба деспота Стефана Лазаревића (15. век). Приказан је и објашњен значај споменика „Победникˮ који је најпрепознатљивији симбол Београда. Настао је у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго. Споменик у част победе српске војске у балканским ратовима првобитно је замишљен као фонтана, која је требало да буде постављена у самом средишту Београда, на Теразијама. Посао је поверен једном од најзначајнијих уметника с почетка 20. века, вајару Ивану Мештровићу. Он је до почетка Првог светског рата излио средишњи део фонтане – Победника, у виду наге мушке фигуре која у десној руци држи мач, а у левој сокола – симболе рата и мира.


Посебну пажњу водич је скренуо на позицију и остатке тзв. Унутрашњег града, тј. замка српског владара из времена када је Београд први пут постао престоница српске државе (1404-1427). После приче о опсадама Београда у 15. веку, водич је студенте повео у обилазак источног дела Тврђаве, где им је показао Деспотову капију и посебно утврђење Зиндан капије која је у завршним радовима рестаурације. Разгледање је завршено код остатака Сингидунума у склопу тзв. североисточног бедема Београдске тврђаве.


Након разгледања Београдске тврђаве, студенти су посетили Народни музеј, где нас је дочекала кустоскиња Андреа Николић, дипл. историчар уметности. Кустоскиња је студентима МЕФ факултета представила средњи век, кроз стварање српске средњовековне државе и њеног зачетника великог жупана Стефана Немање. Представљени су фрагменти реконструисаних фресака из манастира Студеница, Жича, Градац, као и из најстарије српске православне цркве Петра и Павла, познатије као Петрова црква у Расу (9. век), где је према предању велики српски жупан Стефан Немања управо у овој цркви крштен по православним обичајима. Стручно вођење смо наставили у просторијама са средњовековним накитом, посудама, и остацима наших најстаријих српских манастира попут јеванђеља, иконостаса, молитвеника и других реликвија, кустоскиња нам је указала да је у средњем веку накит подједнако ношен и код жена и код мушкараца. Након средњег века, вођење смо наставили у тематској области српска уметност 18. и 19. века. У овој поставци студенти су могли да се упознају са нашим најзначајнијим уметницима и њиховим делима, попут Димитрија Аврамовића (1815-1855), чијих је тридесет и пет слика одлуком митрополита српског Михаила, 1864. године, поклоњено Народном музеју. Деценију касније, прва призната српска академска сликарка Катарина Ивановић (1811-1882), завештала је своја значајна дела Народном музеју, дајући при том и знатна новчана средства за њихово одржавање. Затим су представљена дела Стевана Тодоровића, Ђуре Јакшића, Ђорђа Крстића, као и Паје Јовановића и Уроша Предића чији је стваралачки опус започет у 19, а настављен у 20. веку.


Студенти су активним учешћем у дводелном стручном туристичком вођењу стекли практично искуство примене теоријских концепата у стварном туристичком окружењу, са посебним нагласком на историјским аспектима. Ово свеобухватно искуство допринело је продубљивању њиховог разумевања културног наслеђа и уметничких вредности, играјући кључну улогу у њиховом академском и професионалном развоју у области туризма.


Велику захвалност дугујемо нашим водичима Браниславу Работићу и Андреи Николић, као и Народном музеју на гостопримству и сарадњи.

МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023 МЕФ факултет - Poseta Kalemegdanu 2023


Повезане странице