![Views](https://mef.edu.rs/images/views.png)
КЛИМАТСКИ РИЗИЦИ
Сагоревање фосилних горива почело је да бележи податке о мењању климе на Земљи још 1938. године. У поређењу са 1880. годином просечна температура на Земљи је порасла за 1°C. Не делује претерано много, али заправо већ сада има озбиљне последице. Тенденција пораста је на 3,5°C. Научници тврде да температура не би смела да пређе 1,5°C. Просечна темепратура на нашој планети је 15°C.
ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ
Сагоревање угља, нафте и гаса у највећој мери доприноси формирању угљен-диоксида који веома дуго остаје у атмосфери. За последњих 140 година, концентрација CО2 у ваздуху је за 43% већа. Што је концентрација већа – температура остаје заробљена на нашој планети, смањена је могућност да се охлади и температура расте…
![slika 2](https://mef.edu.rs/images/mef_fakultet_klimatski_rizici_slika_1.jpg)
Сунчев зрак једним делом загрева директно површину Земље а другим делом атмосферу која задржава топлоту и потом одражава топлоту на Земљи. Уколико се не би задржавала топлота, на Земљи би било -18°C. Када је количина штетних гасова у ваздуху повећана, тај омотач постаје дебљи и онемогућава да се планета охлади и тиме утиче на глобално загревање.
Северни ледени океан губи лед последњих 40 година. Предвиђања су да ће у наредним деценијама овај океан бити потпуно одлеђен током летњих месеци. То директно доводи до пораста нивоа светског мора. Три четвртине наших највећих градова налазе се на обали: Њујорк, Шангај, Мелбурн, Токијо. Као последица јавља се и повећана температура океана а топлија вода је погон за још разорније урагане и тајфуне. Такође, количина кише која падне је знатно већа за краћи временски период. Конкретно у Србији, то значи да за сат времена падне кише колико је некада пало за месец дана. Још једна у низу промена је повећана киселост океана услед фосилних загађења, што директно угрожава опстанак неких водених организама.
![slika 2](https://mef.edu.rs/images/mef_fakultet_klimatski_rizici_slika_2.jpg)
НАЈБИТНИЈИ ПОТЕЗИ КОЈИ ОВА ЦИВИЛИЗАЦИЈА МОЖЕ ДА УРАДИ
![slika 2](https://mef.edu.rs/images/mef_fakultet_klimatski_rizici_slika_3.jpg)
Париски договор 2015. је обавезао све земље на хитну акцију.
Државе потписнице треба да учине све што је у њиховој моћи да спрече даље загађење планете.
Уколико би све земље испоштовале планове за спречавање климатских промена – истраживања указују да би се до краја 21. века планета загрејала за 2,8°C.
Температурна граница коју не смемо да пређемо је 1,5°C.
![slika 2](https://mef.edu.rs/images/mef_fakultet_klimatski_rizici_slika_6.jpg)
ПРЕДВИЂАЊА КЛИМАТСКИХ РИЗИКА
Напредак технологије омогућава да се заиста убрзају процеси преласка на обновљиве изворе енергије.
Сви смо одговорни.
Свако у свом дому и у окружењу, може да се укључи у решавање овог проблема заједно са милионима људи широм планете.
Који је твој први корак?
Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights