КЛИМАТСКИ РИЗИЦИ

Сагоревање фосилних горива почело је да бележи податке о мењању климе на Земљи још 1938. године. У поређењу са 1880. годином просечна температура на Земљи је порасла за 1°C. Не делује претерано много, али заправо већ сада има озбиљне последице. Тенденција пораста је на 3,5°C. Научници тврде да температура не би смела да пређе 1,5°C. Просечна темепратура на нашој планети је 15°C.

ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

Сагоревање угља, нафте и гаса у највећој мери доприноси формирању угљен-диоксида који веома дуго остаје у атмосфери. За последњих 140 година, концентрација CО2 у ваздуху је за 43% већа. Што је концентрација већа – температура остаје заробљена на нашој планети, смањена је могућност да се охлади и температура расте…

Сунчев зрак једним делом загрева директно површину Земље а другим делом атмосферу која задржава топлоту и потом одражава топлоту на Земљи. Уколико се не би задржавала топлота, на Земљи би било -18°C. Када је количина штетних гасова у ваздуху повећана, тај омотач постаје дебљи и онемогућава да се планета охлади и тиме утиче на глобално загревање.

Северни ледени океан губи лед последњих 40 година. Предвиђања су да ће у наредним деценијама овај океан бити потпуно одлеђен током летњих месеци. То директно доводи до пораста нивоа светског мора. Три четвртине наших највећих градова налазе се на обали: Њујорк, Шангај, Мелбурн, Токијо. Као последица јавља се и повећана температура океана а топлија вода је погон за још разорније урагане и тајфуне. Такође, количина кише која падне је знатно већа за краћи временски период. Конкретно у Србији, то значи да за сат времена падне кише колико је некада пало за месец дана. Још једна у низу промена је повећана киселост океана услед фосилних загађења, што директно угрожава опстанак неких водених организама.

НАЈБИТНИЈИ ПОТЕЗИ КОЈИ ОВА ЦИВИЛИЗАЦИЈА МОЖЕ ДА УРАДИ

Париски договор 2015. је обавезао све земље на хитну акцију.

Државе потписнице треба да учине све што је у њиховој моћи да спрече даље загађење планете.

Уколико би све земље испоштовале планове за спречавање климатских промена – истраживања указују да би се до краја 21. века планета загрејала за 2,8°C.

Температурна граница коју не смемо да пређемо је 1,5°C.

ПРЕДВИЂАЊА КЛИМАТСКИХ РИЗИКА

Напредак технологије омогућава да се заиста убрзају процеси преласка на обновљиве изворе енергије.

Сви смо одговорни.

Свако у свом дому и у окружењу, може да се укључи у решавање овог проблема заједно са милионима људи широм планете.

Који је твој први корак?

Сања Ђурђевић MA
social policy / business and human rights