Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије (МЕФ)

ОбавештењаБлог

МЕФ
25. Децембар 2017 / 21:37    161 Views  

Технике учења – како успешно савладати градиво за мање времена

На почетку треба рећи да је сваки процес учења индивидуалан и да ми као јединке на различите начине усвајамо градиво, али постоје одређене технике које нам могу помоћи да за релативно кратко време савладамо жељено знање. У свету који се свакодневно убрзано мења и где се константно повећава количина доступних информација, технике успешног учења су изузетно корисне вештине које можемо свакодневно да примењујемо.

На првом месту, потребно је направити одређену рутину, која ће нам помоћи касније да пожељни начин понашања задржимо и у будућности. У неком тренутку живота, ми смо ти који стварамо навике. Касније, наше навике постају оно што јесмо, наша суштина, и на тај начин оне стварају нас.

КОНЦЕНТРАЦИЈА

Да бисте имали добру концентрацију и да бисте били фокусирани на оно што учите, било би пожељно да вам ништа што се налази у вашој непосредној близини не одвлачи пажњу. Техничка средства попут компјутера, таблета или телефона су пожељна приликом прикупљања информација и можемо их користити у научне сврхе, али врло често у пракси буду оно што нам највише одвлачи пажњу и представља потешкоћу да се концентришемо. Због тога их је пожељно склонити приликом учења, као и све друго што би нас ометало у том процесу.

ПРОСТОР

Пожељно је да увек учимо у истом простору, заправо, да направимо своје место за учење. Ако свакога дана будемо учили у истом простору, ми ћемо сваки пут када седнемо на то место да, по принципу хабитуације, аутоматски будемо концентрисанији и спремнији за учење. Такође, простор треба да буде добро осветљен и сви сувишни предмети склоњени да би нам било лакше да се фокусирамо на градиво.

ПОНАВЉАЊЕ

Последњих година у популарној психологији усталило се мишљење да је понављање најефикаснији метод стицања знања. Само ишчитавање градива није дало добре резултате, јер се врло често знање студената и ученика свело на пуко препознавање текста. Међутим, и овде је важно разликовати пасивно и активно понављање. Код пасивног понављања, ученик или студент чита градиво са разумевањем и понавља га, али га не повезује са већ наученим и њему од раније познатим теоријским или практичним знањем. Код активног понављања ученик повезује оно што учи са већ познатим информацијама и од тога прави целину. Преиспитује своја знања и уклапа ново знање у већ постојећа или доводи у питање оно што је претходно учио – већ стечен систем знања. Ово не само да је корисно за памћење жељеног градива, већ за стицање знања и критичко мишљење.

ПАРТИТИВНА МЕТОДА УЧЕЊА

Наш крајњи циљ јесте да градиво које желимо да савладамо запамтимо у целини. Да бисмо дошли до тога, потребно је да усвајамо део по део градива, и касније га склапамо у смислену целину. Посебно ако је градиво изузетно тешко или обимно, лакше је организовати га у мање делове и учити део по део. Потребно је водити рачуна о начину на који ћемо поделити материјал за учење. Потребно је поделити га у (нама) смислене целине, да бисмо га лакше памтили. У неким случајевима је добра и комбинована метода, када градиво прочитамо у целости док у потпуности не увидимо његов смисао, а затим га поделимо на делове који су нама значајни за савладавање градива.

ПАУЗЕ

Изузетно је важно правити паузе, не само због одмора који нам је некад преко потребан, већ због тога што се наше градиво учвршћује у памћењу у тим тренуцима одмора. Но, изузетно је битно да паузе не буду предуге. Препоручује се више кратких пауза уместо једне дуге. У тим кратким паузама ученик се сећа онога што је учио и повезује га са претходним градивом, што повећава шансе да ће се градиво дуже задржати у његовом сећању.

ПОВЕЗИВАЊЕ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

Да бисмо умели да применимо стечено знање и да би се оно дугорочно задржало у нашем памћењу, потребно је да га применимо у пракси. Спој теорије и праксе је најефикаснији вид учења, и често се примењује на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије. Теорија коју професори предочавају током наставе, бива практично примењена на часовима вежбања, чиме то знање постаје трајно у нашем сећању.

Милош Мастиловић